Saobraćajna infrastruktura od krucijalnog značaja za e-vozila

Odluka Evropskog parlamenta doneta u junu da se od 2035. godine zabranjuje proizvodnja i prodaja vozila sa pogonom na fosilna goriva, dizel i benzin, označila je početak jedne nove ere u kojoj će na putevima Evrope u bližoj budućnosti biti korišćena isključivo električna vozila. U ovom trenutku, za naše pojmove ekološki zdravog načina života to verovatno zvuči strašno i zabrinjavajuće, ali ostavlja dovoljno vremena da se radi, pre svega, na saobraćajnoj infrastrukturi.

Situacija je veoma jednostavna – da bismo svi koristili električna vozila, osim što treba izdvojiti više novca za kupovinu e-automobila, potrebno je izgraditi i dobru infrastrukturu na putevima. Ona prvenstveno podrazumeva stanice sa punjačima za e-vozila, jer bez dobre mreže bezbrižna vožnja električnih automobila, kamiona i autobusa može da bude dovedena u pitanje.

Stiče se utisak da se tokom 2022. godine više govorilo o električnim automobilima i elektrifikaciji puteva, odnosno infrastrukturi. E-vozila su svakako za naše vozače još uvek nešto neuobičajeno, ali polako postaju deo realnosti, pa je neophodno u najkraćem roku stvoriti uslove za kupovinu i vožnju ovakvih automobila, jer dosta zaostajemo za Evropom i svetom.

„Srbija zauzima posebno mesto na mapi puteva, veoma je važan tranzit kroz Evropu i pitanje javnih punjača na važnim saobraćajnicama dolazi kao prioritet za rešavanje. Međutim, kompleksnost ovog pitanja je vezana za nekoliko važnih segmenata koji uključuju energetsku nezavisnost, održivost proizvodnje električne energije i brz i efikasan strateški plan postavljanja infrastrukture“, kaže za Biznis.rs generalna direktorka Delta Auto Grupe Aleksandra Đurđević.

Kako navodi naša sagovornica, imamo od koga da učimo i da se na vreme spremimo za smenu automobila.

„Iz primera u Evropi, pa i u našem okruženju, možemo mnogo da naučimo i da vidimo gde su bile greške kod brze, ali loše strateški planirane ugradnje punjača, koji sada moraju da se menjaju. Država mora biti nosilac ove strategije, a zadatak nas kao privrede je da pomognemo na svaki mogući način – stručno, tehnički i investiciono da se pripremi i realizuje što brža i bolja mreža punjača. Dobro osmišljena rešenja bi podrazumevala posebno strateško planiranje i implementaciju sa dugoročnim rešenjima koja će predstavljati dobar temelj za dalju nadogradnju“, ističe Đurđević i dodaje da uvoznici koji u svojoj ponudi već imaju električna vozila na svojim lokacijama poseduju ugrađene punjače koji su dostupni kupcima.

Ipak, korisnici se suočavaju sa problemom ukoliko ne poseduju punjač u svojoj kući ili na poslu, te je potrebno broj punjača dodatno uvećavati, ali i definisati način naplate struje.

Na putevima Srbije siromašna ponuda javnih e-punjača

Usled mnogobrojnih problema koje su doneli prvo pandemija korona virusa, a potom i rat u Ukrajini, poremećeni su prioriteti, te je elektrifikacija puteva otišla u neki „peti plan“, ali postoje naznake da se radi na ovom pitanju. Naime, iz Puteva Srbije za Biznis.rs kažu da je u sklopu putne modernizacije kod nas još 2017. godine instaliralo pet punjača za električne automobile.

„Navedeni punjači su instalirani na strateški ključnim tačkama na auto-putevima, odnosno na ulazima u Republiku Srbiju, i to na naplatnim stanicama ‘Preševo’, ‘Šid’, ‘Dimitrovgrad’, ‘Subotica’, kao i na centralnoj lokaciji u zemlji, na prostoru bivše naplatne stanice ‘Beograd’ kod Bubanj potoka“, navode iz ovog javnog preduzeća i dodaju da je elektro-punjač koji se nalazio kod Bubanj Potoka zbog radova na izgradnji obilaznice oko Beograda premešten na odmorište Boljkovci (smer Beograd-Čačak), na auto-putu Miloš Veliki, u blizini naplatne stanice Ljig.

Pomenuti punjači su u trenutku instalacije predstavljali najmodernije rešenje za punjenje vozila svih svetskih proizvođača. Poseduju tri priključka – dva za brzo DC punjenje i jedan za brzo AC punjenje. Ovakva stanica omogućava brzo napajanje električnih automobila, uključujući i vozila naredne generacije. Maksimalna izlazna snaga im je 50 kW za DC i 22 kW za AC punjenje.

U međuvremenu, kako kažu iz Puteva Srbije, u januaru 2021. godine sproveden je projekat instalacije tri ultra brza elektro-punjača. Ovi punjači snage 175 kW smešteni su na sledećim lokacijama: naplatnoj stanici „Beograd“, smer Niš-Beograd, i na platou bivše naplatne stanice „Niš“ (jedan u smeru ka Beogradu, a drugi u smeru ka Nišu).  

Novi elektro-punjači odgovaraju svim neophodnim standardima i pogodni su za trenutnu i sledeću generaciju e-automobila. Poseduju interfejs koji omogućava povezivanje punjača u sistem/platformu za naplatu korišćenja. 

Osam punjača na ovom potezu je svakako malo, ali trenutno nisu ni velike potrebe. Međutim, one će u godinama koje dolaze biti u porastu, pa će država, na šta upozoravaju i stručnjaci iz auto-industrije, morati više da se posveti ovom pitanju i da obezbedi mnogo više stanica za punjenje baterija. Razlog više je i to što se Srbija nalazi na putu ka Grčkoj i ne sme sebi da dozvoli nemogućnost pokrivanja infrastrukture punjačima, jer će je mnogi turisti zaobilaziti – jednostavno, neće imati gde da efikasno, bez mnogo čekanja, dopune bateriju.

Postoji namera da elektro-punjači budu deo putne infrastrukture u skladu sa pozitivnim svetskim trendovima, navode iz Puteva Srbije, te je u skladu sa tim ova usluga za sada besplatna za korisnike. Time žele da doprinesu oživljavanju i razvoju transporta e-vozilima u Srbiji. Kada se budu stekli zakonski uslovi, biće uvedena naplata punjenja za korisnike.

„JP ‘Putevi Srbije’ u saradnji sa resornim ministarstvom ima nameru da nove deonice auto-puteva oprema električnim punjačima. Odmorišta i parkirališta su svakako obavezan deo projektno-tehničke dokumentacije prilikom izgradnje novih deonica, a tendencija je da sve novoizgrađene deonice budu u skladu sa modernim evropskim i svetskim standardima u pogledu putne infrastrukture. Trenutno se raspisuje tender koji će obuhvatiti instalaciju još deset elektro-punjača na javnim putevima. Navedeni punjači će biti novije generacije, sa mogućnošću nadogradnje“, ističu iz ovog javnog preduzeća.

HEP naplaćuje punjenje e-vozila u Hrvatskoj

Vedran Kirinčić, savetnik za energetsku tranziciju Sveučilišta u Rijeci, rekao je na nedavnoj manifestaciji Ekomobilnost u Beogradu da se trendovi iz sveta preslikavaju i na naš region kada su u pitanju e-vozila.

„Imamo priliku da uz pomoć novih tehnologija promenimo situaciju, a na to nas ubrzava i energetska kriza. Električna vozila su vruća tema u svetu i kod nas, i došla je nova era saobraćaja koja zagovara nultu emisiju i direktnu elektrifikaciju. To je nešto čemu treba da težimo. Broj e-vozila će iz godinu u godinu rasti i za to je potrebno pripremiti dobru infrastrukturu“, rekao je Kirinčić.

On je dodao da, s obzirom na to da malo javnih punionica ima i u Hrvatskoj, treba pre svega raditi na kulturi korišćenja punjača.

„Država treba da stvori uslove, te tako HEP (Hrvatska elektroprivreda) ima nekoliko projekata kada je u pitanju infrastruktura, ali treba podstaći lokalnu zajednicu na razvoj. Primer iz Istre, gde se nalaze brzi i normalni punjači do 22 KW, je zanimljiv jer kada smo radili jednu analizu kao konsultanti za ovu županiju ispostavilo se da postoji 60 do 70 punjača kojih nisu bili ni svesni da ih imaju. Taj podatak govori da oni imaju dovoljno dobru osnovu za razvoj infrastrukture“, objašnjava Vedran Kirinčić.

Do 2030. godine Hrvatska bi trebalo da utrostruči saobraćajnu infrastrukturu po pitanju stanica za punjenje e-vozila, ističe on, i dodaje da to možda i nije realno, ali da se proces mora ubrzati.

„Evropska unija je ostrvo Krk prepoznala kao primer dobre prakse. Ono ima desetak javnih punjača, ali plan je da svaka opština ima jedan za početak. Elektrifikacija se širi i na druga ostrva. Krk ima dozvolu i za vetroelektranu, što ide u prilog korišćenja obnovljivih izvora. Ideja cele ove priče nije da se ugradi 100 punjača i nabavi hiljadu vozila i da na tome stanemo, već da efikasno opremimo infrastukturu“, navodi Kirinčić.

Inače, početkom ove godine HEP je odlučio da naplaćuje punjenje e-vozila u Hrvatskoj, na više od 30 lokacija sa 96 punjača. HEP je prvi punjač aktivirao 2010. godine, ali se njihov broj drastično povećao posle 2016, pa sada ova kompanija ima mrežu pod nazivom ELEN. Inače, najviše javnih stanica za električna vozila u Hrvatskoj ima Hrvatski telekom – 125, sa 170 punjača, piše Balkan green energy news.

Prema cenovniku za ELEN e-punjače, najniža cena je 0,31 evrocent za kilovat-sat, a najviša 0,66 evrocenta. Cene zavise od snage punjača, koja je važna jer smanjuje vreme punjenja, i od vremena punjenja jer je jeftinija tarifa u periodu od 21 sat uveče do sedam ujutru.

Sutra: E-dvotočkaši kao rešenje za gust saobraćaj i smanjenje zagađenja