Stanovi na kraju 2023. godine skuplji za 10 do 20 odsto

Broj izdatih građevinskih dozvola tokom 2022. godine bio je manji u odnosu na godinu dana ranije čak četiri meseca zaredom, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Najveći pad broja izdatih dozvola zabeležen je u oktobru 2022. godine, kada je zabeleženo pad od čak 22,2 odsto u odnosu na oktobar 2021. U novembru 2022. izdate su 2.782 građevinske dozvole, što je 16,6 odsto manje.

Prema rečima konsultanta za nekretnine Milića Đokovića, 2021. godina nije adekvatna za upoređivanje jer je usledila posle korona krize, kada je došlo do građevinskog „buma“.

„Neverovatno je koliko je bilo dozvola i prometa u toj godini, tako da ona nije realna za upoređivanje. Pre bi bilo adekvatno porediti 2022. godinu sa podacima iz 2018. ili 2019. godine. Drugo, problem kod građevinskih dozvola je problem zastoja u proceduri. Nije se, nažalost, došlo do olakšavanja procedura za investitore, koje su bile dosta usporene, što je u nekom procentu doprinelo ovakvim rezultatima. Takođe su skočile i cene građevinskih materijala, usled čega investitori ne mogu da planiraju, pa čekaju stabilizaciju cena„, objašnjava naš sagovornik.

Trenutna ekonomska politička situacija u svetu utiče i na tržište Srbije, što je pokazala i anketa koju je sajt za oglašavanje nekretnina 4zida.rs sproveo u prvom kvartalu 2022. godine, u kojoj se vidi zabrinutost investitora za ulazak u nove projekte dok se situacija na tržištu ne stabilizuje, prvenstveno prouzrokovana stalnim rastom cena građevinskog materijala.

„Ipak, u poslednjem kvartalu prošle godine, 4zida.rs beleži rekordan rast broja oglašenih projekata novogradnje, što može ukazati na rast broja projekata u izgradnji, ali potencijalno i na smanjenje tražnje„, objašnjavaju naši sagovornici sa ovog portala.

U razgovoru za Biznis.rs Milić Đoković ističe da sada postoji takozvana „plivajuća cena pogađanja“ i kod investitora i kod dobavljača građevinskog materijala. Kako kaže, nismo se još prilagodili na alternativne izvore nabavke u odnosu na Ukrajinu i Rusiju, poput Indije, Kine, Turske, Hrvatske.

„Trebalo bi da radimo sa onim što imamo, ne moramo sve da uvozimo. Možemo da radimo i sa našim materijalima. Taj period adaptacije firmi, koji je za nas veliki zalogaj, traje do dve godine. Na manje izdavanje građevinskih dozvola utiče i poskupljenje stambenih kredita, odnosno poskupljenje samog novca. Njegova vrednost je pala, ali su brojke veće, što sve dovodi do toga da će se manje graditi tokom 2023. godine„, ocenio je Đoković.

On je naglasio da je prilikom manje ponude, recimo za 20 do 30 odsto, potražnja manja za 10 procenata i onda, nažalost, nema pada cena.

„Ne može tako brzo da se desi neko smirivanje cena na tržištu nekretnina. Naime, kada jednom porastu, jako se teško spuštaju. Ipak, možemo da očekujemo blago smirivanje cena i praćenje rasta cena u odnosu na inflaciju u evrozoni. Koliko ona bude rasla, toliko će rasti i cena nekretnina. Na kraju godine je pretpostavka da će cene nekretnina biti veće između 10 i 20 odsto u odnosu na kraj 2022. godine„, smatra naš sagovornik.

Milić Đoković podseća da su cene nekretnina krajem prošle godine drastično skočile, čak i do 50 procenata, ali kaže da u ovoj godini ne očekuje takav rast, već smirivanje i blago poskupljenje u skladu sa inflacijom.

Naši sagovornici sa 4zida naglasili su da je 2023. godina sama po sebi vrlo specifična i da ne postoji parametar po kome se može dati jasna predikcija.

„Ipak, možemo reći da su tokom cele 2022. godine svi parametri tražnje, koje mi beležimo i analiziramo rasli, a taj trend se nastavlja i tokom januara 2023. Ovi parametri mogu ukazati na porast potražnje“, obrazložili su iz 4zida i dodali da je tržište takvo da su stanovi u starogradnji i dalje znatno brojniji i da ih na tržištu ima više.

Ipak, u gore pomenutoj anketi koja je urađena u prvom kvartalu 2022. godine prepoznali su da se u novogradnji nekretnine kupuju mahom investiciono, te da se takvi stanovi u poslednje vreme sve češće sreću u ponudi za izdavanje.

Prema dozvolama izdatim u novembru 2022. godine, u Srbiji je prijavljena izgradnja 3.318 stanova, čija je prosečna površina 71,7 kvadratnih metara.

Pad proizvodnje u građevinarstvu i u evrozoni i EU

Prošle godine je u novembru u odnosu na oktobar proizvodnja u građevinskom sektoru smanjena za 0,8 odsto u evrozoni i za 0,4 procenata u Evropskoj uniji, procena je Zavoda za statistiku EU (Eurostat). U oktobru je porasla je za jedan odsto i u evrozoni i u EU.

U odnosu na novembar prethodne godine proizvodnja u građevinarstvu je porasla za 1,3 procenta u evrozoni i za 1,8 odsto u EU.

Na mesečnom nivou najviše se povećala u Mađarskoj, za skoro sedam odsto, a na međugodišnjem nivou u Sloveniji, za 44 procenata. Najveći pad proizvodnje u novembru u odnosu na oktobar imala je Slovenija (-3,4 odsto), a međugodišnje Španija, od blizu sedam procenata.