U Srbiji se očekuje 10 odsto rasta retail parkova, glavni izazovi za hotele ostaju povećanje troškova i nedostatak radne snage
InvesticijeIzdvajamoNekretninePoslovanjeTurizam
11.2.2024 16:02 Autor: Marko Andrejić 18
Sporiji ekonomski rast tokom 2023. godine doneo je brojne izazove na tržištu komercijalnih nekretnina, koji su bili vidljivi u Evropi. Evropsko tržište kapitalnih investicija doživelo je značajan pad, a brojni investitori ostali su suzdržani.
Na odluke investitora značajno je uticala promena visine stope prinosa čiji je rast bio uzrokovan kontinuiranim rastom kamatnih stopa, pa je u skladu s tim pad na investicionom tržištu Evrope bio i preko 48 odsto. Ipak, na tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope situacija je bila drugačija.
Tržište maloprodajnog prostora
Kada se govori o tržištu maloprodajnih prostora, jedna od glavnih odlika ovog segmenta tržišta je borba za povratak posetilaca u tržne centre.
„Broj posetilaca je ostao ispod rekordnih nivoa iz 2019. godine, ali pozitivan indikator je povećani nivo prometa i porast od 15 do 17 odsto koji nije vezan za inflaciju, već rast same prodaje“, istakao je Nemanja Bućinac, Retail Executive u kompaniji CBRE.
„U ovom segmentu očekujemo pozitivan trend u narednom periodu, posebno imajući u vidu najavljeno smanjenje inflatornih pritisaka.“
Kako je istakao Bućinac, atraktivnost maloprodajnog prostora igra jako značajnu ulogu, imajući u vidu da je cilj zadržati kupca u objektu što je duže moguće.
„Stoga je tržište šoping centara u fazi repozicioniranja, a od novih projekata najavljena su svega dva – jedan u Bugarskoj i jedan u Sloveniji, odnosno Ljubljani i to u samom centru grada. U pitanju je projekat Emonika, u okviru koga će se nalaziti i tržni centar koji se prostire na 25.000 kvadratnih metara, a pripremni radovi na lokaciji već su počeli.“
Aktivnost investitora ostaje usmerena na izgradnju retail parkova u regionu, posebno u Srbiji, gde vidimo ne samo nove objekte, već i proširenje postojećih. U 2024. očekuje se preko 10 odsto rasta u kvadratima maloprodajnih parkova u Srbiji, dok će na tržištima Slovenije i Bugarske, koja su ranije prošla period ekspanzije, rast biti manji.
Segment hotela
Investicije u hotele dostigle su nivo od 10 odsto ukupnih investicija u regionu Centralne i Istočne Evrope i ovaj segment postaje jedna od najinteresantnijih klasa imovine, posebno na lokacijama sa razvijenim turizmom.
„Očekujemo da će se ovaj trend nastaviti i u narednim godinama, na šta nam ukazuje i povećano interesovanje institucionalnih investitora za hotelski segment u Evropi“, istakao je Zoran Danilović, direktor saradnik u kompaniji CBRE.
Nakon perioda pandemije Covid 19, hotelski sektor bio je jedan od najviše pogođenih posledicama, ali došlo je do jasnog trenda rasta, kao i promena u načinu na koji hoteli rade. Prosečna cena sobe značajno je porasla širom Evrope, nadmašivši nivoe iz 2019. godine, dok je stopa popunjenosti dostigla nivo iz 2019.
„Polako počinjemo da vidimo dolazak više internacionalnih brendova na sva tržišta u našem regionu, a kao najdominantnija izdvaja se Hrvatska zbog svog primorskog turizma. Brendovi su važni u privlačenju novih gostiju, uglavnom iz zemalja kao što su Sjedinjene Američke Države, poznatim po velikoj kupovnoj moći. Ovo je ključno i dodatno može imati uticaj na povećanje prosečne cene sobe, gde vlasnici takođe na ovaj način žele da se istaknu u ponudi u odnosu na konkurenciju“, istakao je Danilović.
Pročitajte još:
Kako je objasnio, postoji trend povećanog interesa investitora za hotelski segment na globalnom nivou, ali je u regionu Jugoistočne Evrope izazov nesklad između očekivanja vlasnika i međunarodnih investitora koji imaju veća očekivanja prinosa prilikom kupovine, najviše zbog uvećanih troškova kapitala na globalnom tržištu.
„Atraktivnosti Beograda kao turističke destinacije, doprinose uspostavljeni direktni letovi ka svim zemljama Jugoistočne Evrope. Kada govorimo o manifestaciji EXPO 2027 razvoju hotela se mora pažljivo pristupiti, kako bi tržište ostalo održivo. Ključ uspeha može biti u hotelima koji će se nakon manifestacije pretvoriti u apart hotele ili stambene objekte“, istakao je Danilović.
Kao glavni izazovi hotelskih operatera ostaju povećanje troškova, kao i nedostatak radne snage, pa su primetna inovativna rešenja ovih izazova, kao i izmene samih modela poslovanja, u zavisnosti od kategorizacije u kojima se hotel nalazi.
CIGI
11.2.2024 #1 AuthorOdlicno, samo Jo’s da zazivi .
LAV
11.2.2024 #2 AuthorNedostatak radne snage je generalni problem.
BACA
11.2.2024 #3 AuthorBice bolje ja mislim
MASVIDAL
11.2.2024 #4 AuthorSvaka cast
SLAVICA
11.2.2024 #5 AuthorLepe vesti
LEBRON
11.2.2024 #6 AuthorSamo napred bez stajanja
VALERIJA
11.2.2024 #7 AuthorKao i kod svih promena, nekima se smrkne dok drugima svane.
Boba321
11.2.2024 #8 AuthorNaravno ,mislim da je virus sve poremetio i naravno inflacija koja je sve veca
SHALIMAR
11.2.2024 #9 AuthorNedpstatak radne snage je sve veci problem…
SENSEI
12.2.2024 #10 AuthorKako se bliži Expo sve se više priča, ali nikakvih radova
DOBRILA
12.2.2024 #11 AuthorUglavnom i bude veci problem radna snaga, nazalost..
STEPA
14.2.2024 #12 AuthorBaš tako slažem se.
PAVLE-2005
12.2.2024 #13 AuthorJoš će teže biti naći kvalitetnog radnika
MIKIMILE
12.2.2024 #14 AuthorNedostatak strucnog kadra je glavni problem generalno
Darko
13.2.2024 #15 AuthorI dalje je fokus na objektima, materijalnim sredstvima, Ulaganja u radnu snagu nema, zato i odlazi a i ne pravi se više. Potrebno je zadržati radnike, ili ih vratiti iz dijaspore. Radnici iz Bangladeša nikada ne mogu pružiti kvalitet domaće radne snage. Domaća radna snaga ne radi više za tapšanje po ramenu. Dati zarade kao što su prosečne u EU (jer su i troškovi života isti kao u EU ako izuzmemo nekretnine), i poštovati radnika.
STEPA
14.2.2024 #16 AuthorBaš tako, lepo rečeno.
Dux011
13.2.2024 #17 AuthorLjudi idu gde im je bolje uvek bilo i bice, nazalost malo poslodavaca radi na tome da zadrzava radnike.
DUCA
18.2.2024 #18 AuthorNedostatak radne snage je nažalost uvek problem.