Javni dug opasan za nerazvijene zemlje, Japan nema problem ni sa dugom od 220 odsto BDP

Problem zaduživanja zemalja u razvoju daleko je složeniji nego što je to slučaj sa stabilnim ekonomijama koje zbog jačine privrede mogu servisirati svoje obaveze. Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu od 45 procenata znak je za uzbunu u ekonomijama nerazvijenih zemalja. Bogate države poput Japana uspevaju da bez većih poteškoća održe privredu stabilnom, čak i kada javna zaduženja dostignu nivo od 220 procenata udela u BDP-u.

Najnoviji podaci objavljeni na sajtu MMF-a pokazuju da je BDP Srbije nešto viši od 60 milijardi dolara, a procenat javnog duga u odnosu na ovaj ekonomski pokazatelj iznosi 59 odsto. Računica kaže da je javni dug naše zemlje oko 35,4 milijarde dolara, što govori da svaki građanin Srbije prema ovom parametru duguje 5.123 dolara.

Povećanje javnog duga neminovnost u uslovima krize

Statistički gledano, situacija može biti mnogo nepovoljnija, naročito ako uzmemo u obzir zemlje u okruženju od kojih su neke punopravne članice Evropske unije i Evrozone. Tako, na primer, Hrvatska ima BDP od 65 milijardi dolara, ali njen javni dug prati trend opšteg rasta koji se proteklih meseci beleži u Evrozoni. Udeo javnog duga kod zapadnih suseda sada je na nivou od 86,3 odsto BDP-a, što u prevodu znači da je svaki stanovnik ove zemlje dužan 14.036 dolara.

„Evropska unija je još 1993. godine u Mastrihtu propisala da javni dug na godišnjem nivou ne sme da pređe 3 odsto, a da akumulirani javni dug mora biti manji od 60 odsto učešća u BDP-u. To je neka granica koja je ustanovljena i smatralo se da je ona za zemlje Evropske unije prihvatljiva. Mnoge su bile iznad tog nivoa, poput Grčke. Italija je druga zemlja koja je odavno probila granicu od 60 procenata i kao što vidimo funkcioniše kao država. Činjenica da je javni dug probio granicu od 60 odsto ne mora da bude alarm. Osim tog nominalnog pokazatelja, veoma je važno pratiti i ostale parametre. Japan je država u kojoj je decenijama unazad učešće javnog duga veće od 200 odsto. Ako bismo se slepo držali kriterijuma iz Mastrihta, onda bismo odavno mogli da kažemo da bi Japan trebalo da bankrotira„, navodi za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić.

Tajna uspeha ekonomije, uprkos visokom udelu javnog duga u BDP-u, jeste pozitivna reputacija u svetskim okvirima i činjenica da je devet desetina javnog duga Japana usmereno prema domaćem stanovništvu, odnosno privredi. Italija odavno ne ispunajva kriterijume iz Mastrihta. Pored problema sa javnim finansijama, poznati su i po čestim smenama vlada.

Situacija u Srbiji stabilna, ali potreban je oprez

U Srbiji je udeo javnog duga na nivou od 59 odsto bruto domaćeg proizvoda, pa je situacija pod kontrolom, ukoliko se uzmu u obzir kriterijumi iz Mastrihta.

„Iako se poslednjih godinu i po dana zadužujemo, najviše zbog pandemije i pomoći stanovništvu, nismo jedini, a situacija je i dalje podnošljiva. Za razliku od 2014. godine kada smo bili skoro na 80 procenata udela javnog duga u BDP-u uspeli smo da ostanemo u okviru mastriških kriterijuma. Tada smo prešli navedenu granicu i pretio nam je grčki scenario. Usledile su četiri godine štednje koje su pogodile penzionere i javni sektor. Kada jednom uđete u neki dug, teško možete iz tekućih primanja da ga servisirate. Uzima se sledeći kredit i to je logika narastanja duga. Ne ocenjujem da se to Srbiji može desiti, ali želim da skrenem pažnju vlastima da bi trebalo voditi računa. Javni dug će svakako rasti sam po sebi u apsolutnom iznosu“, navodi Savić.

Naš sagovornik kaže da je neizvesno prognozirati stopu rasta zbog potencijalnih opasnosti od pandemije. Ipak, prekoračenje nivoa javnog duga od 60 odsto u odnosu na BDP nije razlog za paniku kada privreda može da podnese to povećanje.

„Ništa ne znači ni kada je visina javnog duga 40 procenata, jer se vrlo brzo može povećati. Mi smo 2008. godine, pre ekonomske krize, imali učešće javnog duga u BDP ispod 27,9 odsto. Godine 2014. došli smo blizu 80 procenata. To je trostruko uvećanje javnog duga u odnosu na BDP“, dodaje Savić.

Jake ekonomije znaju da žive sa dugovima

Procenat povećanja javnog duga u odnosu na BDP mnogo teže podnose nerazvijene zemlje. Statistički podaci o BDP i javnom zaduženju po glavi stanovnika ne znače mnogo kada nastupi ekonomska kriza. Velike i snažne privrede imaju mnogo veće mogućnosti da amortizuju potrese koji bi za zemlje u razvoju značile ekonomski krah.

„Nemačka je na početku pandemije emitovala obveznice, što je jedan od znakova snage i sigurnosti njihove privrede. Krupni svetski igrači imali su mnogo novca, ali nisu znali kako da ga ulože, jer ništa nije bilo sigurno. Kupovali su nemačke državne obveznice po nominalnoj vrednosti od 1.000 evra, a Nemci su posle određenog perioda vraćali 997 evra. Nije bila ideja da zarade novac, nego da ga očuvaju. Tako su Nemci finansirali svoju privredu u vreme krize. Kada se ne zna na koju stranu će kriza ići, kako će se kretati i koga će pogoditi, male zemlje su mnogo ranjivije. Zvono za uzbunu kod nerazvijenih država je na 45 odsto udela javnog duga u BDP, u Evrozoni na 60 procenata, a kod Japana ne zvoni ni na 220 odsto“, zaključuje Savić.