Kako optimizovati troškove u domaćinstvu

Klasična boljka naših prostora je da “novca nikad dosta”. Stalno se čini da nam malo fali da bismo priuštili sve što želimo, da živimo kako hoćemo i budemo jednom zaista zadovoljni. Ali, tvrde poslovni konsultanti, caka je u tome da nikad nije dosta.

Kako raste zarada, raste i standard, rastu želje. Kada konačno kupimo auto koji smo želeli, ubrzo postaje već viđena stvar i odmah se okreće pažnja ka boljem, bržem, sa jačim performansama. Mobilni telefoni skoro svakodnevno menjaju karakteristike, modna industrija štancuje nove kolekcije. U materijalnom smislu, ne postoji krajnja tačka zadovoljstva.

Zato je ključ u stvari u optimizaciji, pametnom trošenju, i kada imamo malo i kada imamo mnogo novca.

“Tu se delimo u dve kategorije, one koji stihijski troše i one koji upravljaju svojim finansijama. Ovi prvi uđu u radnju bez razmišljanja unapred i kupuju “po sećanju” i ono što im je u vidokrugu. Time se često dolazi u situaciju da bar 20 odsto vrednosti računa bude nešto što nam nije neophodno ni bitno, nego smo u trenutku dok smo u radnji poželeli da kupimo. Druga, racionalna kategorija ljudi je ona koja planira momenat odlaska u radnju. Unapred pregleda sve pregrade po kuhinji, ako pričamo o dnevnoj nabavci hrane, ustanovi šta fali, zapiše to i ode u nabavku samo po potrebne article”, objašnjava Vladimir Veličković, poslovni konsultant i autor knjige “Biznis Bukvar”.

Sledeće je izbor objekta u kome se snabdevamo. Da li je to nama najbliža radnja iz komšiluka, najčešće sa nešto višim cenama, ili se “velike kupovine” obavljaju u hipermarketima jednom ili dva puta mesečno, gde je izbor veći i cene niže.

“Dodatni korak je, ako već imamo ustaljeno mesto kupovine, da pratimo specifične akcije i popuste upravo tog lanca maloprodaje i da u skladu sa tim uhvatimo korak nabavke kada su cene najpovoljnije za nas. Ovde smo počeli sa pominjanjem osnovnih artikala, ali može vrlo lako da se primeni i na odeću i obuću, tehniku, nameštaj i slično. Ako već pričamo o tehnici, osim cene, bitna je i kategorija uređaja. Kupovina uređaja visoke energetske efikasnosti garantuje da ćemo dugoročno uštedeti i na računima za struju”, napominje naš sagovornik.

Lojalnost kupaca

Još jedan način organizovane kupovine je sakupljanje bodova, gde se u nekom narednom momentu, zbog kolektivnih kupovina (koje bi se svakako desile) ostvaruje dodatni popust ili umanjenje iznosa računa. Mnoge maloprodaje imaju uspostavljen ovaj sistem, čime se podstiče vernost kupaca upravo njihovom lancu, uvode se lojalti kartice, a postoje i međunarodne lojalti kartice, nezavisne od konkretne radnje.

I poslednja kategorija, ali možda i sa najvećim potencijalom i u porastu je online kupovina, da li preko sajtova sa popustima ili direktno od prodavca samo u digitalnom sistemu. Najveći broj online kupovina podstiče se smanjenjem cene osnovnog proizvoda.

“Ali, još jedna bitna stvar. Da li nam sve što poželimo zaista treba? Koliko je to realna potreba, a koliko smo postali podložni reklamama i veštačkom kreiranju želje? Jedan od načina preispitivanja je da se izbegnu svi troškovi i kupovine koji zadovoljavaju našu taštinu i snobizam. Takoreći, da ne kupujemo brend i statusni simbol, nego funkcionalnost određenog proizvoda”, navodi Veličković i dodaje da to može da se primeni i na komad odeće i na tehnički uređaj.

“Da li nam zaista treba majica od 10.000 dinara, ako slična takva pamučna može da se kupi za 2.000 dinara? Jako je bitno razdeliti ovde da li je poenta kupovine da nekoga zadivimo ili rešimo neku ličnu situaciju ili potrebu”, kaže poslovni konsultant.

Živeti u skladu sa potrebama

Tako je i sa automobilima, smatra naš sagovornik, i dodaje da je u Srbiji pravilo da je samo automobil nemačke proizvodnje kvalitetan, iako sve studije i analize, prema njegovim rečima, govore da su japanski automobili mnogo pouzdaniji, sa manje operativnih troškova, i da duže traju.

“Generalno, pravilo nad pravilima jeste da živimo u skladu sa svojim potrebama, da živimo u skladu sa onim koliko zarađujemo, da nikad ne dođemo u stiuaciju da trošimo više od onoga što imamo. Zvuči potpuno logično, ali u realnosti se dešava suprotno. Svaka kupovina na kredit, na primer, podrazumeva, i toga moramo biti svesni, da taj proizvod nećemo platiti onoliko koliko mu je iskazana cena u prodaji, već ćemo platiti tu cenu uvećanu za kamatu koja će nam se obračunati za vreme otplate kredita. Sve to je jako bitno u momentima kada procenjujemo realnu vrednost proizvoda, kako ne bismo preplatili neki artikal”, zaključuje Veličković.

On navodi da zapravo postoje dve mogućnosti koje se svima nama pružaju. Prva je da živimo od onoga što zaradimo, plate koju imamo kod postojećeg poslodavca, zarade od nekih dodatnih aktivnosti (ako postoje) i trošimo samo onoliko koliko nam je dostupno i uklapamo se u takav stil života. Ovo je klasičan primer života zaposlenog.

“Druga opcija je da uporno radimo da dođemo do dodatne zarade, boljeg posla, više kapitala, optimizujemo troškove i samim tim stvaramo višak novca za segmente koji do sada nisu postojali – veća štednja, investiranje novca u stvari koje će nam kasnije doneti zaradu. Ovo je primer nekoga sa preduzetničkim mentalitetom.”