Kako se određuje cena akcija u slučaju prinudnog otkupa?

Kada jedan akcionar, samostalno ili zajedno sa povezanim licima, stekne najmanje 90 odsto osnovnog kapitala društva i najmanje 90 odsto glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, stiče pravo na prinudni otkup svih akcija. Tada ostali akcionari ne mogu da biraju da li će njihove akcije biti prinudno otkupljene ili ne. Međutim, akcionari mogu da kontrolišu cenu otkupa i zakonitost postupka.

Advokat Dragana Vidaković u razgovoru za Biznis.rs kaže da prinudni otkup predstavlja samo mogućnost većinskog akcionara, ali ne i obavezu.

“Preostali akcionari takođe imaju pravo da većinskom akcionaru svoje preostale akcije prinudno prodaju, u skladu sa zakonom”, navodi Vidaković.

Proces prinudnog otkupa

Akcionar koji stekne 90 odsto akcija ima pravo da skupštini akcionara predloži donošenje odluke o prinudnom otkupu akcija.

Ako većina akcionara donese odluku o prinudnom otkupu, ona se obavezno registruje u Agenciji za privredne registre, Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti u roku od tri radna dana.

“Zatim Centralni registar na osnovu rešenja sprovodi prinudni otkup akcija. Otkup se sprovodi prebacivanjem akcija sa računa akcionara na račun otkupioca, uz istovremenu isplatu cene akcionarima sa računa na koji je otkupilac prethodno deponovao novac namenjen za prinudni otkup”, objašnjava Vidaković.

Prema našem Zakonu o privrednim društvima, cena po kojoj će akcije biti otkupljene mora biti sadržana u odluci o prinudnom otkupu, bez obzira na način utvrđivanja cene.

Prvi (redovni) način jeste utvrđivanje cene po tržišnoj vrednosti akcija, koja se može utvrditi ukoliko su akcije likvidne (postoji potrebna količina trgovanja). Ukoliko akcije nisu likvidne ili ukoliko je u pitanju akcionarsko društvo koje nije javno, situacija se menja.

Tada se otkup vrši po ceni koja je najviša vrednost između knjigovodstvene i procenjene vrednosti akcija od strane ovlašćenog procenjivača. Vrednost akcija se uvek utvrđuje najkasnije tri meseca pre odluke o prinudnom otkupu.

Drugi (izuzetni) način odnosi se na slučaj kada je otkupilac stekao 90 odsto akcija i prava glasa na osnovu ponude za preuzimanje.

“U ovom slučaju se ne utvrđuje vrednost akcija za potrebu prinudnog otkupa, već se uzima cena iz navedene ponude za preuzimanje akcija”, kaže advokatica.

Ukoliko jedan ili više akcionara društva smatraju da je odluka o prinudnom otkupu nezakonita, protiv takve odluke se može podneti tužba nadležnom privrednom sudu. Tužbom se traži poništaj odluke ili naknada štete. Rok za podnošenje tužbe je 30 dana od dana donošenja odluke o prinudnom otkupu.

Ako otkupilac propusti da deponuje razliku u ceni društvo postaje neograničeno solidarno odgovorno za isplatu te razlike. U tom slučaju akcionari mogu podneti tužbu radi isplate ovog iznosa.

Pravo na isplatu razlike u ceni, ukoliko je sud utvrdi, pripada svima akcionarima čije akcije su prinudno otkupljene. Dakle, nezavisno od toga ko i koliko njih je vodilo postupak.

“Treba napomenuti da više ne važi odredba iz prethodne verzije zakona, po kojoj Centralni registar HoV obustavlja postupak prinudog otkupa dok traje postupak za utvrđivanje primerenosti cene akcija”, kaže advokat Dragana Vidaković.