Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Dodatna zaštita uloga najbezbednija opcija

Kako štedeti bez straha od inflacije?

AnalizaInvesticijeNovacU fokusu

2.9.2021 16:35 Autor: Ljiljana Begović 3

Kako štedeti bez straha od inflacije? Kako štedeti bez straha od inflacije?
Kada se na tržištu i u svakodnevnim transakcijama oseti značajniji skok inflacije, većina štediša počinje da strahuje da im rast cena ne „pojede“ njihove... Kako štedeti bez straha od inflacije?

Kada se na tržištu i u svakodnevnim transakcijama oseti značajniji skok inflacije, većina štediša počinje da strahuje da im rast cena ne „pojede“ njihove štedne uloge.

Prema pisanju svetskih medija, avgustovski skok inflacije u evrozoni od tri odsto najviši je u poslednjih deset godina. Iako štediše, na primer u Austriji, gube u proseku zbog inflacije i po 700 evra godišnje, iz Narodne banke Srbije uveravaju da u Srbiji do toga neće doći.

“Banke u Srbiji ni na dinarske ni na devizne depozite nisu uvele negativne kamatne stope, niti očekuju da budu uvedene i pored, sada već dužeg, vremenskog perioda veoma niskih i negativnih kamatnih stopa unutar evrozone”, navode iz NBS.

Međutim, da bi klijenti bili „mirne glave“, Dajana Petić iz agencije DND-TOP DI savetuje štediše da se dodatno zaštite.

„Prilikom ulaganja štednim putem na našem tržištu najveću pažnju treba usmeriti da inflacija ne obezvredi vrednost naših ulaganja. Zaštita štednog ugovora zvana indeksacija (praćenje potrošačke korpe) je jedini način da zaštitite svoj novac od propadanja. Dinarska ulaganja kroz polise životnih osiguranja koje imaju ovu vrstu zaštite, kako pravnu tako i finansijsku, ja lično uključujem svakom svom osiguraniku. Ljudi koji štede i plaćaju štednju u dinarima apsolutno ostaju zaštićeni, iako im je ugovor za isplatu ugovoren u evrima“, naglašava Petić za Biznis.rs.

Naša sagovornica smatra da su austrijske osiguravajuće kuće koje su počele da primenjuju ovakav vid zaštite uloga i osiguranika donele štedišama veliku korist.

„Njihova strategija osiguranja je isključivo zaštita klijenta i njegovog dinarskog ulaganja, čak i u slučaju potpunog propadanja finansijskog sektora u Srbiji. Ja mojim osiguranicima volim da kažem da dinarskom štednjom osiguravaju evre, a pritom stiču uslove za ugovaranje privatnih penzija“, objašnjava Petić.

Čest motiv štednje jeste ulaganje građana dok su radno sposobni, kako bi dopunili fond za penziju.

Naša sagovornica navodi primer isplate u januaru 2021. godine, na osiguranu sumu od 10.000 evra i štednju koja je trajala 15 godina.

„Pri isplati sume ovom klijentu za jedan evro u januaru 2021. godine dobijao je 117,8 dinara, dok je za jedan evro u početnim godinama štednje dobijao 79 dinara. Državna inflacija je bila velika, a vrednost njegovog dinarskog ulaganja je ostala jaka. Sad za 79 dinara ne može da dobije nijedan evro, ali ugovor koji je zaštićen indeksacijom ne dozvoljava gubitak dinarskih ulaganja“, navodi Petić.

Ono što je loše na tržištu osiguranja je da postoje osiguravajuće kuće koje klijentima ne nude zaštitu putem indeksacije.

„Plašim se da ljudi koji žele da štede ne znaju za ovu mogućnost. Klijenti najčešće kada se odluče na štednju pitaju kolike su dobiti, što je velika zamka u svim ulaganjima, bilo da su devizna ili dinarska. Sigurnost plasiranog novca treba da bude prvo pitanje. Što se više priča o velikim dobitima, budite sigurni da se više odmičete od sigurnosti novca koji ulažete“, kaže Dajana Petić.

Savet naše sagovornice je da pri potpisivanju ugovora sve stvari uvek treba staviti pod lupu, jer je, kako kaže, u ponudama za osiguranje najsitnije polje u formularu pri pristupu kupovini upravo njegova zaštita.

„Veoma je bitno posvetiti se kupcu koji svoja sredstva investira, zbog velikog izbora proizvoda u finansijskim ustanovama klijenti su zbunjeni i više ne znaju šta je dobro, što dodatno otežava njihov izbor“, napominje Petić.

U prilog štednji u dinarima u odnosu na strane valute govore i poslednji podaci NBS.

Rezultati najnovije redovne polugodišnje analize isplativosti štednje, za period od juna 2012. godine do juna 2021. godine, pokazuju da je isplativije štedeti u domaćoj valuti, čemu su doprineli makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost duži niz godina (pre svega, niska inflacija, relativno stabilan kurs dinara, visok iznos deviznih rezervi, nizak nivo nenaplativih potraživanja, umereni nivo javnog duga), relativno više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima i povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti.

Kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto.

Tako je, na primer, analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od devet godina, potvrdila da bi građanin koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2021. godine dobio oko 42.000 dinara (358 evra) više od onoga koji je na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.

  • Darko

    3.9.2021 #1 Author

    Ta indeksacija uvećava premiju. Svake godine se daje više. Mic po mic za 10 godina premija je 40% viša.

    Odgovori

  • Milan

    3.9.2021 #2 Author

    Indeksacija, bar kod naših firmi koje „osiguravaju život“, je čista prevara. Taj koji je ove godine dobio 117,8 dinara samo mjesec dana prije toga je taj isti evro platio 147,8. Dakle, indeksacija nije nikakva zaštita koju pruža firma nego sam osiguranik preplaćuje svaki evro da bi na kraju imao iluziju da nije opljačkan.

    Odgovori

  • ljuba kg

    4.9.2021 #3 Author

    Za 7 god oročene dinarske štednje dobio sam 39 % , jer je evro mirovao. 11 % manje u odnosu na $ i CHF. Ali da sam uložio u gvožđe i drvo pre 6 meseci …………..

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...