Kako vlasnici sportskih klubova u SAD koriste svoje timove za legalno izbegavanje poreza

Vlasnici NBA timova relativno lako podnose troškove koji uključuju plate igrača, logistiku, opremanje dvorana za trening, odnosno organizaciju utakmica. Ključni faktor jesu poreske stope koje su daleko niže od onih koji plaćaju igrači, pa čak i zaposleni u velelepnim dvoranama.

Adelaide Avila je radnica dvorane Staples Center u Los Anđelesu. Svoj radni dan provodi služeći pivo, hranu i održavajući higijenu objekta. Njena poreska prijava kaže da je radeći tokom protekle godine u dvorani i Uberu ukupno zaradila 44.810 dolara. Od te sume država je zakonski naplatila porez od 14,1 odsto.

Istog dana je zvezda LA Lakers Lebron James, uprkos povredi prepona bio najefikasniji na meču koji su „Jezeraši“ igrali protiv svog gradskog rivala LA Clippers. James je proveo najviše vremena u igri od svih igrača oba tima i bio najefikasniji.

Jedan od najboljih košarkaša svih vremena za 2018. godinu prijavio je zaradu od 124 miliona dolara. Platio je stopu poreza na dohodak od 35,9 odsto, dakle dvostruko veću od Adelaide Avila.

Najbogatiji čovek u Staples Center te noći bio je vlasnik Clippers Steve Ballmer. Bivši izvršni direktor Microsofta mogao je biti veoma zadovoljan ne samo pobedom svog kluba nad gradskim rivalom LA Lakers, već i zbog činjenice da uživa ogromne beneficije kada je porez u pitanju, piše Pro Publica.

Ballmer je poreskim vlastima prijavio godišnja primanja u visini od 656 miliona dolara. Iznos koji je platio na ime poreza iznosio je 78 miliona dolara. Reč je o ogromnoj sumi, ali je procenat u odnosu na stope kojima su oporezovane plate James i Avila daleko niži. Zvanični podaci govore da je Ballmer platio porez od 12 odsto, što je zapravo trećina poreske stope kojom je oporezovan Lebron James. Ballmer je tokom iste godine zaradio pet puta više od košarkaša i 15.000 puta više od Avile.

Kako su gazde klubova uspele da nadmudre sistem?

Tajna je u odredbama američkog poreskog zakona. Prilikom kupovine preduzeća visina neoporezivog dela prihoda u narednim godinama jednaka je ceni koja je plaćena. To je jedan od razloga zbog kojih vlasnik Clippersa plaća niži porez. U prodajnu cenu kluba ušla je imovina – zgrade, oprema, sredstva za prevoz i logistiku. Kako vreme prolazi, nekretnine i oprema gube na vrednosti, pa bi trebalo uračunati troškove za amortizaciju.

Najvredniji deo imovine kluba jesu ugovori za TV prava i ugovori igrača. Oni nose najmanji rizik, jer je gotovo izvesno da će televizije prenositi utakmice, a košarkaši zbog ogromnih zarada želeti da ostanu u klubu. Ballmer je godinama uspevao da od svog oporezivog prihoda odbije troškove za održavanje kluba – plate igrača i TV prava, a reč je o sumi od oko 2 milijarde dolara.

Ova odredba poreskog zakona zapravo je magični štapić u rukama velikog gazde. Ukoliko profitira od LA Clippersa može apsolutno legalno da izvesti poresku upravu kako gubi novac i tako uštedi ogromne svote koje bi davao na ime poreza. Kada LA Clippers ne donose profit, Ballmer u svojoj prijavi može napisati da gubi i veće svote novca.

Šta kažu papiri?

Stvarni finansijski izveštaji pokazuju da klub generiše profit. Do njih su došli novinari Pro Publica upoređujući podatke koje pre kupovina LA Clippers objavila Bank of America i podatke koje je objavila NBA nakon što je Ballmer postao vlasnik.

Ipak, najnoviji podaci pokazuju da je klub prijavio 700 miliona dolara gubitka. Ballmer ne samo da može izbeći plaćanje poreza na stvarnu zaradu Clippersa, već može iskoristiti otpis za oporezivanje drugih prihoda.

Analizom poreskih prijava drugih timova u četiri najveće profesionalne lige SAD (NBA, NFL, MLB, NHL) vlasnici klubova prijavljuju prihode koji su daleko ispod stvarnih.

Automobilski tajkun Shahid Khan prijavio je gubitak od 79 miliona dolara, iako se pouzdano zna da njegovi Jacksonville Jaguars godišnje donose milionsku zaradu. Leonard Wilf je poznati investitor koji zajedno sa svojom porodicom vodi Minnesota Vikings. Prijavio je gubitak od 66 miliona dolara na osnovu vlasničkog udela u klubu. U jednoj od izjava je rekao da je Amerika pravna država i da poreske vlasti sprovode zakone koje donosi Kongres SAD.

Olakšice nisu došle preko noći

Pro Publica piše da bogataši širom zemlje koriste privilegije koje imaju kao članovi popularnih sportskih klubova, kako bi smanjili poreske obaveze. Vlasnici klubova zapravo su milijarderi koji plaćaju niži porez od najpopularnijih sportista na svetu. Uprkos subvencijama koje savezne države SAD daju vlasnicima profesionalnih sportskih klubova na ime izgradnje i održavanja dvorana i stadiona, gazde zahvaljujući poreskim olakšicama ne učestvuju u dopuni državne kase iz koje se finansira bezbednost, školstvo i zdravstvena zaštita.

Ipak, vlasništvo nad profesionalnim timom kao jedan od načina za izbegavanje poreza nije novitet u SAD. Bill Veeck je kao gazda Chicago White Sox uspeo da ubedi Poresku upravu SAD da se plate igrača tretiraju kao poslovni trošak ekipe koji bi trebalo izuzeti prilikom oporezivanja.

Kada je Poreska uprava prihvatila zahtev, vlasnici su počeli da povećavaju ugovore igračima do neslućenih granica. Paul Beeston je nekadašnji vlasnik Toronto Blue Jays i predsednik Nacionalne Bejzbol Lige. Svojevremeno je govorio da može pretvoriti profit od 4 miliona dolara u gubitak od 2 miliona i pritom naterati svakog knjigovođu da prihvati njegovu računicu.

Mašine i vozila koja se koriste u privrednim aktivnostima jedne kompanije imaju svoj vek trajanja. U nekom trenutku vlasnici moraju da plate cenu amortizacije ili kupe nova sredstva za rad. Amortizacija nefizičke imovine, kao što su TV prava ili ugovori sportskih zvezda koji nastupaju za neki klub, podložni su poreskim mahinacijama menadžmenta i vlasnika klubova.

Nekoliko NBA klubova su tokom 70-ih tvrdili da više od 90 odsto njihove vrednosti čine ugovori igrača. Oni su već tada pokušavali da otpišu porez na vrednost ugovora kao nematerijalnu imovinu koja je prema propisima Poreske uprave neoporeziva.

Ipak, Poreska uprava je u godinama koje slede insistirala na tome da se ova mogućnost ograniči. Novom vlasniku preduzeća data je mogućnost da u roku od 15 godina otpiše nekoliko vrsta nematerijalnih ulaganja, ali je Kongres odlukom iz 1993. godine izuzeo sportske klubove.

Strast prema sportu ne zaobilazi ni predsednike

Godine 2004. članovi MLB (profesionalne bejzbol lige SAD) dobili su mogućnost da otpišu poreske izdatke na ime profesionalnih ugovora igrača novim zakonom koji je potpisao tadašnji predsednik SAD George W. Bush. Predsednik je i sam bio član vlasničke strukture Texas Rangers. Tako su vlasnici klubova stekli pravo da prilikom prijave poreza isključe vrednost ugovora igrača i TV prava kao nematerijalnu imovinu kluba koja procentualno čini oko 90 odsto ukupne svojine kluba.

Kada milijarderi kupuju profesionalne timove zakon daje šansu da steknu imovinu koja vremenom ne gubi na vrednosti. Prava franšize nikada ne ističu i tretiraju se poput patenta u elektronskoj ili farmaceutskoj industriji. Tokom poslednje dve decenije prosečna vrednost klubova iz četiri najjače američke profesionalne lige (NBA, NFL, MLB, NHL) porasla je više od 500 procenata.