Kilovat-čas u crvenoj zoni tri puta skuplji nego u zelenoj

Prosečna cena električne energije za domaćinstva i male kupce od 1. septembra ove godine viša je za 6,5 odsto i iznosi 8,144 dinara po kilovat-času (kWh), bez poreza i taksi. S obzirom na globalnu krizu energenata, neizvesnost u snabdevanju i sve češće najave mogućih restrikcija tokom zime, građani će verovatno narednih meseci dodatno obratiti pažnju na svoje račune.

U zavisnosti od potrošnje, električna energija koju plaćaju domaćinstva deli se na zelenu, plavu i crvenu zonu. Jeftina struja, odnosno doba primene niže tarife, u zavisnosti od distributivnog područja u Srbiji počinje između 22 i 24 časa i traje neprekidno osam sati.

Iako su mnogi građani upućeni u ove činjenice i vode računa da ne pređu u crvenu zonu, kako električnu energiju ne bi plaćali po najvišim cenama, mnogi od njih nisu sigurni gde su granice zona (prema potrošnji), koliko košta kilovat-čas u jednoj, drugoj ili trećoj zoni, kao i na koji način se tarifira struja za višu i nižu dnevnu potrošnju.

“U skladu sa Metodologijom za određivanje cene električne energije za garantovano snabdevanje, koju je propisala Agencija za energetiku, pod mesečnom potrošnjom, odnosno obračunskim periodom, podrazumeva se potrošnja aktivne energije u vremenskom periodu od 30 dana. Tada su granice zelene zone do 350 kWh, plave zone od 351 do 1.600 kWh, a crvene zone iznad 1.600 kWh”, navode za Biznis.rs iz Elektroprivrede Srbije.

Ukoliko je mesečni obračun različit od 30 dana granice zona se srazmerno pomeraju, i to – zelena za 11,67 kWh dnevno i plava za 53,33 kWh dnevno.

“Granice zona se povećavaju, odnosno umanjuju, kako bi svi bili izjednačeni u određivanju zona bez obzira na to da li se brojilo za električnu energiju očitava prvog ili petog dana u mesecu, odnosno da li je period obračuna kraći ili duži od 30 dana. U okviru svake zone zadržava se ostvareni odnos u višoj tarifi (VT) i nižoj tarifi (NT) u ukupnoj potrošnji”, ističu u EPS-u.

Kada je reč o „jeftinoj struji“, u EPS-u napominju da primena niže dnevne tarife u zavisnosti od područja počinje između 22 i 24 časa i traje neprekidno osam sati. Tako se na području Beograda niža tarifa primenjuje od ponoći do osam časova svakog dana, bez obzira na sezonske promene u računanju vremena, neradne dane, državne ili verske praznike. Na području Vojvodine niža tarifa primenjuje se od 23 sata do sedam časova, a na području centralne Srbije od 22 do šest časova.

Prema cenovniku električne energije, cene se razlikuju u zavisnosti od potrošnje (zone) i da li je u pitanju jednotarifno ili dvotarifno merenje. Tako kilovat-čas za jednotarifno merenje u zelenoj zoni košta 6,034 dinara, u plavoj zoni 9,051 dinara, a u crvenoj 18,102 dinara.

U dvotarifnom merenju razlikuju se cene za nižu i višu dnevnu potrošnju. Kilovat-čas za višu dnevnu tarifu u zelenoj zoni košta 6,896 dinara, a za nižu 1,724 dinara. U plavoj zoni se kilovat-čas u višoj dnevnoj tarifi naplaćuje 10,344 dinara, a u nižoj 2,586 dinara.

Najskuplja struja je u crvenoj zoni u okviru koje kilovat-čas prema višoj tarifi košta 20,688 dinara, a u nižoj dnevnoj tarifi 5,172 dinara.