domaćinstva nisu potpuno spremna za predstojeću zimu

Da li je moguće uštedeti 15 odsto električne energije?

InfrastrukturaInvesticijeSrbijaU fokusuVesti

6.10.2022 08:01 Autor: Miljan Paunović 12

Da li je moguće uštedeti 15 odsto električne energije? Da li je moguće uštedeti 15 odsto električne energije?
Struja je ključna reč ove jeseni. Kako se približava zima raste i strepnja da li će biti dovoljno električne energije, odnosno da li ćemo... Da li je moguće uštedeti 15 odsto električne energije?

Struja je ključna reč ove jeseni. Kako se približava zima raste i strepnja da li će biti dovoljno električne energije, odnosno da li ćemo ponovo imati restrikcije. Prema poslednjoj izjavi premijerke Ane Brnabić, Vlada Srbije će uraditi sve da ne dođe do isključenja, ali bi energenti ipak trebalo da se troše racionalno.

Ušteda struje nije ništa novo za većinu građana Srbije jer mnogi, a posebno stariji, najveće potrošače kao što su bojler, mašina za pranje veša ili termo-akumulaciona peć uključuju isključivo tokom noći, kada je jeftinija tarifa. Od ove zime možda će ta praksa postati deo nove realnosti kod svih, jer ukoliko se ne uštedi dovoljno energije sve je moguće, pa i restrikcije.

„Problem je u tome što mi u Srbiji trošimo više od 50 odsto energije iznad evropskog proseka i ove mere koje su uvedene trebalo bi da pomognu da dođe do uštede, ali ona možda neće biti dovoljna“, kaže za Biznis.rs profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac.

„Naime, postoji veliki broj građana koji neracionalno troše električnu energiju, i tu je glavni problem. Tu su i oni koji sve vreme štede, odnosno ponašaju se racionalno, bez obzira na novonastalu situaciju“, objašnjava profesor i dodaje da je naš tarifni sistem star 40 godina i da ga treba reformisati.

On smatra da nisu potrebne nagrade za potrošače, već da svako plaća električnu energiju onoliko koliko je potroši.

Merač struje
Foto: Pixabay.com

„Najsiromašnije građane bi trebalo osloboditi plaćanja električne energije do određenog broja sati i treba napraviti skalu od četiri zone, te da veliki potrošači plaćaju više, a oni koji se racionalno ponašaju znatno manje. Na primer, u Hrvatskoj je takav sistem da korisnici plaćaju onoliko koliko potroše“, objašnjava profesor.

Kada su u pitanju javne ustanove ili škole, naš sagovornik kaže da se i tamo može racionalizovati potrošnja energije, i to drastično, ukoliko bi pojedine institucije – koje su u mogućnosti – radile online.

„Potrebno je uvesti sistemske mere, na primer – da škole ne rade kada je najveća zima, u tom periodu može se preći na online nastavu. Tačno se zna kada su hladni dani, te raspust može biti fleksibilan. Takođe, i u pojedinim firmama, gde je to moguće, može se uvesti rad od kuće ili da se radi nekoliko dana iz kancelarije, a nekoliko od kuće“, predlaže Miloš Banjac.

Grejanje i bojler najveći potrošači

Potrebno je racionalno trošiti energiju, jer na taj način možemo da uštedimo do 10 odsto bez bilo kakvih ulaganja. Kasnije, sa dodatnim investicijama uštede mogu biti i veće, i preko 20 odsto, ističe profesor Banjac.

„Na grejanje tokom zime odlazi 60 odsto energije, a najveći potrošač u kući je naravno bojler i kod njega najpre treba smanjiti temperaturu i akumulirati energiju isključivo tokom noći. Bojler potroši 25 odsto ukupne energije, štednjom se taj procenat može znatno smanjiti. Za njim sledi šporet koji troži 12 do 15 odsto. Treba zaboraviti na grejalice i ukoliko je moguće napraviti dobru izolaciju doma“, kaže naš sagovornik.

Svest građana je najvažnija u ovom procesu, jer smanjenjem potrošnje električne energije, znatno se smanjuju i računi. Ipak, mnoga domaćinstva u Srbiji nemaju dobru izolaciju, te je zbog toga još uvek teško govoriti o racionalizaciji energije, ali ova zima će svakako biti test, pa ćemo znati šta nam je činiti naredne.

Preporuke Ministarstva rudarstva i energetike

Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je ranije da na osnovu potencijalno ostvarenih ušteda procenjuje da se na dnevnom nivou može uštedeti više od 15 odsto ukupne dnevne potrošnje električne energije na nivou Republike Srbije. To se preslikava i na godišnji nivo i iznosi oko 5.300 GWh, od ukupno potrošenih 33.000 GWh. Drugim rečima, ne bi bilo potrebe za uvozom.

„Dnevna potrošnja električne energije u Srbiji je u letnjem periodu oko 90 gigavat-sati dnevno, a u zimskom periodu 120 gigavat-sati dnevno. Od toga domaćinstva troše 42 odsto, industrija 25, transport tri procenta, javno-komercijalni sektor 17 odsto, dok su gubici 13 procenata“, navodi se na sajtu ministarstva koje je dalo preporuke lokalnim samoupravama za uštedu na javnom osvetljenju, zatim preporuke organima državne uprave, državnim preduzećima, javnim ustanovama i privredi o merama štednje.

Od ovih preporuka, kako su naveli, izuzimaju se predškolske ustanove, vrtići, škole, bolnice, domovi zdravlja, domovi za stara lica i sve ostale ustanove u okviru obrazovne i naučno-istraživačke delatnosti, kao i ustanove zdravstvene i socijalne zaštite.

  • Bella

    6.10.2022 #1 Author

    Naravno da nije.

    Odgovori

  • IVAN

    6.10.2022 #2 Author

    Jako tesko,nema sanse.

    Odgovori

  • Anna

    6.10.2022 #4 Author

    Otkrio čovek toplu vodu, objasnio nam sve što nismo znali. A što se tiče on-line nastave samo neka gospodin svoju decu obrazuje na taj način a ja ću bahato moju da šaljem u školu. Nekako mnogo više nauče kad sede u klupi i troše struju

    Odgovori

  • GOCA BG

    6.10.2022 #5 Author

    Tesko izvodljivo…

    Odgovori

    • N.N.

      7.10.2022 #6 Author

      Slazem se, tesko izvodljivo

      Odgovori

  • BIJUTI27

    6.10.2022 #7 Author

    Kako da nije moguće😑

    Odgovori

  • VOJKAN

    7.10.2022 #8 Author

    Da li je moguće spustiti cenu za 15 posto?

    Odgovori

  • TATJANA

    9.10.2022 #9 Author

    Naravno da jeste

    Odgovori

    • Tina

      10.10.2022 #10 Author

      Jeftinija terifa bi mogla da bude I preko dana, pa ce i usteda biti veca.

      Odgovori

  • BOLEK

    4.3.2023 #11 Author

    Moguce je ustedeti

    Odgovori

  • Minić DIMITRIJE

    1.5.2023 #12 Author

    Četvrtak

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.