Kina smanjila potrošnju nafte za devet procenata od početka rata na Bliskom istoku

Kina se poslednjih meseci izdvaja kao jedan od najzanimljivijih primera prilagođavanja energetskoj krizi izazvanoj ratom Izraela i SAD protiv Irana i dugotrajnim poremećajima u transportu nafte kroz Ormuski moreuz. Prema procenama banke JPMorgan, kineska potrošnja nafte pala je za oko devet odsto u odnosu na period pre sukoba. Za poređenje, globalna potražnja za naftom tokom velike svetske finansijske krize 2008. godine pala je za dva odsto.

Ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica da taj pad nije posledica recesije ili ozbiljnog ekonomskog usporavanja. Iako Kina oko 70 odsto svojih potreba za naftom pokriva iz uvoza i jedan je od najvećih kupaca iranske nafte, zemlja za sada ne pokazuje znakove energetske krize kakva je pogodila pojedine susedne države. Analitičari ocenjuju da je Peking uspeo da ublaži posledice zahvaljujući velikim strateškim rezervama nafte koje je godinama stvarao upravo za ovakve situacije, prenosi CNN.

Međutim, mnogo važnija promena događa se na strani potrošača. Suočeni sa rastom cena goriva, kineski građani ubrzano prelaze na električne automobile, javni prevoz i železnicu. Tokom prvomajskih praznika broj punjenja električnih vozila na autoputevima bio je za više od 55 odsto veći nego godinu dana ranije, dok su električni automobili činili gotovo četvrtinu ukupnog saobraćaja na kineskim putevima.

Istovremeno se menjaju i navike putovanja. Broj avionskih putovanja tokom praznika opao je za gotovo šest procenata, pre svega zbog manjeg broja međunarodnih letova. Nasuprot tome, regionalni letovi beleže rast, dok je broj putnika u železničkom saobraćaju povećan za skoro pet procenata. Kineski građani sve češće biraju bliže destinacije i jeftinije oblike prevoza, što dodatno smanjuje potrošnju naftnih derivata.

Slični trendovi primećuju se i u Evropi. Prodaja novih automobila dostigla je najviši nivo u poslednjih sedam godina, pri čemu najveći rast beleže hibridna i električna vozila. Dodatni podsticaj predstavlja pad cena električne energije zahvaljujući velikim ulaganjima u vetroelektrane i solarne elektrane tokom prethodne decenije. Za razliku od Evrope i Kine, tržište električnih vozila u SAD raste znatno sporije nakon ukidanja dela državnih podsticaja za kupovinu takvih automobila.

Stručnjaci upozoravaju da bi upravo ovakve promene mogle da označe početak dugoročnog zaokreta na svetskom tržištu energije. JPMorgan procenjuje da se čak 70 odsto potrošnje benzina izgubljene u Kini tokom ove krize više nikada neće vratiti, jer se korisnici koji pređu na električna vozila retko vraćaju motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) takođe očekuje da će globalna potražnja za naftom ostati trajno niža nego što se ranije predviđalo.

Analitičari podsećaju da su i prethodne velike energetske krize ostavljale trajne posledice. Naftni šok sedamdesetih godina prošlog veka doveo je do razvoja nuklearne energije, strožih standarda efikasnosti i jačanja javnog prevoza, dok je pandemija trajno povećala rad od kuće. Sadašnja kriza mogla bi da ubrza prelazak na električni transport i obnovljive izvore energije.