Koliko se plaća porez na izdavanje nekretnine?

Izdavanje nepokretnosti može da bude unosan biznis, posebno ako posedujete nekretninu na nekoj od skupljih lokacija.

Prilikom iznajmljivanja nekretnine postoje razlike u plaćanju poreza, u zavisnosti od toga da li je zakupac fizičko ili pravno lice. Takođe, vi kao zakupac možete biti fizičko ili pravno lice. U svakom od ovih slučajeva postoje specifičnosti iz ugla plaćanja poreza.

„Osnovna tačka razmimoilaženja jeste u delu ko pokriva porez. Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup ostvari prihode po tom osnovu. Obveznikom se ne smatra preduzetnik koji nepokretnosti izdaje u zakup ili podzakup u okviru obavljanja registrovane samostalne delatnosti“, objašnjava za Biznis.rs izvršni direktor agencije City Expert, Miloš Mitić.

Članom 99. Zakona propisano je da, u slučaju kada je isplatilac zakupnine pravno lice (ili preduzetnik), porez na prihod od nepokretnosti je dužno da utvrdi (obračuna) i plati to pravno lice (ili preduzetnik), i to kao porez po odbitku od svake plaćene zakupnine.

Naš sagovornik navodi da je bitno da se obrati pažnja na dodatne stvari koje vlasnik treba da dogovori sa zakupcem.

„Prema iskustvu, savetujemo da se proveri da li će firma biti prijavljena na toj adresi, treba da se proveri likvidnost firme i njeno poslovanje zbog potencijalnog problema oko plaćanja. Treba proveriti delatnost firme kako ne bi imao problem sa stanarima u zgradi, na primer ukoliko delatnost firme podrazumeva veliku frekvenciju ljudi“, kaže Mitić.

Prilikom određivanja poreza i prihoda od nepokretnosti, prvo treba utvrditi šta se smatra nepokretnošću. Prema Zakonu, u nepokretnosti spadaju zemljište, stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

Fizičko lice može dati nepokretnost u zakup pravnom licu, ali u tom slučaju pravno lice plaća porez.

„Kada je isplatilac zakupnine pravno lice porez na prihod od nepokretnosti je dužno da plati to pravno lice, i to kao porez po odbitku od svake plaćene zakupnine“, objašnjava Mitić.

Prihodom od nepokretnosti smatra se ostvarena zakupnina u koju se uračunava i vrednost svih izvršenih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, osim obaveza plaćanja troškova nastalih tokom zakupa, a koji zavise od obima potrošnje zakupca (npr. električne energije, telefona i slično). Zakon propisuje izuzetak koji se odnosi na prihode koje od izdavanja nepokretnosti ostvari preduzetnik koji obavlja delatnost izdavanja nepokretnosti, a koji se oporezuju kao prihod od samostalne delatnosti.

Dakle, ukoliko je ugovorom o zakupu određena neto zakupnina i istovremeno ugovorena obaveza zakupca da plaća i sve račune po osnovu utrošene električne energije, telefona, kablovske TV/interneta, grejanja, Infostana i slično, prihodom od nepokretnosti smatraće se ugovorena neto zakupnina.

Ukoliko, pak, zakupodavac i zakupac ugovore da se plaća određeni iznos zakupnine u koji su uračunati i svi troškovi, prihodom od nepokretnosti smatraće se razlika između tog ukupnog iznosa i zbira svih pripadajućih troškova (računa) za taj mesec, što je obveznik obračuna i plaćanja poreza dužan da sam obračuna svakog meseca.

Stopa poreza na izdavanje ista i za pravno i za fizičko lice

Stopa poreza na prihode od nepokretnosti iznosi 20 odsto, ali je pre primene stope poreza potrebno definisati šta je oporezivi prihod na koji se ova stopa primenjuje. Ovde ne postoji razlika u visini poreske stope između pravnog i fizičkog lica.

Zakonom je propisano da oporezivi prihod od nepokretnosti čini bruto prihod od nepokretnosti.

„Dakle, to je ostvarena zakupnina u koju se uračunava i vrednost svih izvršenih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, osim obaveza plaćanja troškova nastalih tokom zakupa, umanjen za normirane troškove u visini od 25 procenata“ objašnjava izvršni direktor agencije City Expert, Miloš Mitić.

Primer:

Kada se ugovori 100 evra bruto zakupnine je:

osnovica za obračun poreza: 100 evra – 25 odsto = 75 evra

iznos poreza: 20 odsto od 75 evra = 15 evra

Dakle, od 100 evra bruto, zakupodavac plaća 15 evra poreza i ostaje mu 85 evra neto zakupnine.

Poreski obveznik (zakupodavac) je dužan da Poreskoj upravi, i to filijali na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost data u zakup, podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o zakupu.

„Skrećemo pažnju na to da samo poreski obveznik može podneti ovu poresku prijavu, dakle samo fizičko lice koje prima zakupninu (zakupodavac). Ostala lica, uključujući i zakupca, sve i da imaju primerak ugovora o zakupu, jednostavno po zakonu nisu ovlašćena za podnošenje ove poreske prijave, osim ako ga zakupodavac na to ne ovlasti“, zaključuje Miloš Mitić.