Leto je za radnike prilika za rad u inostranstvu, a za poslodavce muka sa kadrovima

Početak letnje turističke sezone možda daje najbolju sliku situacije na tržištu rada u uslužnim delatnostima, budući da je to period kada najveći broj ljudi iz ugostiteljstva, trgovine i sličnih branši odlazi da radi u inostranstvo, očekujući bolji posao u turističkim centrima. Takva situacija je i ove godine, i to čini se još vidljivija budući da je na svakom koraku, od interneta pa do klasičnog načina oglašavanja putem letaka, potraga za radnicima nikad intenzivnija. Najviše se traže prodavci i radnici u ugostiteljstvu.

Tako jedan od najvećih lanaca kioska u Srbiji na gotovo svakom objektu ima oglas za posao prodavca, što je uobičajena slika tokom cele godine, ali je razlika u tome što je nemali broj kioska sada tokom udarne letnje sezone – zatvoren.

Raspitali smo se upravo u ovoj kompaniji o uslovima rada i dobili odgovor da se zaposleni zvanično prijavljuje od prvog dana rada, što podrazumeva radni staž, pravo na godišnji odmor i bolovanje, kao i jedan slobodan dan tokom radne nedelje.

„Što se plate tiče, ona se kreće od 38.000 dinara na najslabijim kioscima, a može biti i veća na prometnim – što zavisi i od prodaje, a uz to se plaćaju i prekovremeni sati“, kažu iz kompanije.

Ono što takođe potvrđuje tezu o deficitu trgovaca jeste da je radno iskustvo na ovom poslu poželjno, ali nije neophodno, te poslodavac, kako kažu, za radnike bez iskustva organizuje obuke u trajanju od četiri do pet dana.

Pored toga, nemali broj restorana i prodavnica brze hrane takođe traži radnike na svim pozicijama – od kuvara, pica majstora, prodavaca na šalteru do kuvara i konobara.

Sve to je standardna boljka u ovo doba godine, kaže u razgovoru za Biznis.rs Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije (UPS). Prema njenim rečima, nedostaju stručni kadrovi, a glavni razlog je upravo to što se oni tokom sezone opredeljuju za rad u inostranstvu jer iskalkulišu da im se tamo više isplati.

„Međutim, tu imate jednu začkoljicu u smislu da oni tamo, iako im je bolja plata, rade po 15-16 sati, što su duple smene u odnosu na one koji rade ovde. Istovremeno, taj novac nemaju gde da potroše, budući da moraju da odmaraju za novi radni dan, te ga vrate u određenoj količini i žive od njega ovde neko vreme“, kaže Jevtović.

Zato objašnjava da bi, kada bi neko ovde radio duple smene, dobio približno istu platu kao i u inostranstvu. Ipak, dodaje, ne može da se poredi plata u Švedskoj ili Norveškoj sa onom u Sloveniji. Unija poslodavaca upravo zbog ovog deficita radne snage stalno insisitra na obrazovnaju kadrova u skladu sa tržištem rada.

„Svaki građanin je svestan da nekog kadra ima previše, a nekog nema uopšte, i to nije slučaj samo sa ugostiteljstvom, trgovinom i slično, već su tu i zanati gde svi vape za kvalifikovanom radnom snagom“, kaže naša sagovornica, dodajući da je to jedan od glavnih razloga zašto sve više poslodavaca zapošljava strance.

Na naše pitanje da li bi onda poslodavci trebalo da, u nameri da preduprede odlazak velikog broja radnika u inostranstvo, primene neke podsticaje kao određenu vrstu dugoročne investicije u radnu snagu, Jelena Jevtović odgovara pozitivno, ali ipak napominje da je privreda, naročito kada je reč o ugostiteljstvu koje nije funkcionisalo tokom dve godine pandemije korona virusa, u teškoj situaciji i bez mogućnosti da tako nešto sprovede u delo.

„Kada pogledate, svaki poslodavac, prvenstveno u ugostiteljstvu, želi da mu je zaposleni zadovoljan, jer su tada zadovoljni i gosti. Međutim, pomoć države tokom pandemije u vidu minimalnih zarada kako bi se sačuvala radna mesta nije bila dovoljna da se povećaju zarade. Takođe, u Srbiji su opterećenja na zarade viša u odnosu na druge zemlje. Pored toga, imate parafiskalne namete, pa cene energenata… Iako bi podsticaji u vidu plata bili logičan potez, u ovakvim okolnostima je to nemoguća misija“, ističe naša sagovornica.

Pored navedenih troškova, poslodavci plaćaju i zakup lokala, struju, komunalne usluge, robu i ostale tekuće troškove što predstavlja ozbiljan udar na njihovu kasu. Ona podseća da je u UPS nedavno održan sastanak sa sektorom ugostiteljstva na kojem je bilo reči upravo o ovoj temi, gde su čak neki poslodavci nudili i veće zarade nego što je to slučaj u inostranstvu.

Ipak, ona kaže da u odlasku u inostranstvo ima i psihološkog momenta, gde ljudi misle da će „tamo preko“ da ugrabe više, zbog čega se i odlučuju da rade prekovremeno. Mnogi tek nakon što odu shvate da su pogrešili, ali ostaju do kraja dogovorenog roka, budući da su u igri i radne dozvole, koje poslodavci plaćaju od njihove plate, a uz to se dozvola odnosi na individualnog poslodavca, pa i da žele ne mogu da promene posao.

Postavlja se onda pitanje da li je kraj letnje turističke sezone zapravo period kada se radnici vraćaju i kada se njihov deficit na domaćem tržištu smanjuje, a Jevtović kaže da se, u principu, stvari skoro svake godine odvijaju na takav način, ali da ovoga puta ne može da se prognozira zbog velikog broja stranaca koji su došli i zauzeli upražnjena mesta.

Zbog svega navedenog, naša sagovornica još jednom podseća i apeluje na institucije da se obrazovni programi prilagode tržištu rada, o čemu se govori već godinama.

„Slovenija je produžila radne dozvole na tri godine, pa ljudi idu tamo i rade poslove profesionalnih kuvara, konobara i slično. Ja verujem da sve to može da se dovede u red jer je svakome u interesu da ljudi žive dobro u sopstvenoj zemlji od sopstvenog rada“, zaključuje Jevtović.

Inače, odlazak u inostranstvo nije karakteristika samo radne snage iz Srbije, već i pojedinih zemalja Evropske unije (EU). Primera radi, državljani susedne Hrvatske koji borave u Nemačkoj su četvrta grupa po broju useljenika iz Evropske unije koja se doselila isključivo radi novog radnog mesta, podaci su Državnog statističkog zavoda u Visbadenu. Na prvom mestu je Poljska sa 380.000, a slede je Rumunija sa 271.000, te Italija sa 208.000 radnih migranata.