Microsoft pod lupom tržišnih regulatora zbog preuzimanja Activisiona

Godine 1979. grupa nezadovoljnih radnika kompanije Atari odlučila je da stvori sopstvenu firmu. Tako je nastao Activision, kao prvi svetski proizvođač za razvoj igara „treće strane“, koji je objavljivao naslove za platforme drugih kompanija.

Posle 43 godine, kompaniju koja se danas zove Activision Blizzard kupio je jedan od najvećih vlasnika online platformi u industriji, IT gigant Microsoft, za neverovatnih 68,7 milijardi dolara – što predstavlja najveću prodaju u istoriji industrije video igara.

Ova prodaja je takođe velika u smislu video igara nad kojima Microsoft dobija kontrolu; sada poseduje blokbaster franšize kao što su Call of Duty, Diablo, Starcraft, Candy Crush i World of Warcraft. I desetine miliona ljubitelja ovih naslova sada će se pitati šta za njih znači ova promena vlasništva?

Velike akvizicije nisu novost u industriji video igara. Sam Activision Blizzard postao je jedna od najvećih kompanija za video igre 2008. godine, kada se Activision spojio sa Blizzard-om u ugovoru vrednom 18,9 milijardi dolara. Microsoft i Sony redovno kupuju već postojeće uspešne manje razvojne studije kako bi preuzeli njihovu intelektualnu svojinu i učinili ih dostupnim isključivo na svojim platformama, piše The Conversation.

Ali Microsoft je postao posebno agresivan u svom pristupu. Samo u poslednjoj deceniji izvršio je brojne kupovine visokog profila, uključujući programersku kompaniju Mojang, koja stoji iza ultrapopularnog naslova Minecraft, za 2,5 milijardi dolara 2014. godine, te izdavača igara Elder Scrolls i Doom, ZeniMax, 2020. godine za 7,5 milijardi dolara. Sa akvizicijom Activision Blizzard-a, Microsoft je sada treća najveća kompanija u industriji video igara, iza kineskog TenCent-a i japanskog Sony-ja.

Ovo je sve deo Microsoft-ove poslovne strategije za video igre, koja se manje odnosi na prodaju samih igara, a više na povećanje broja pretplata na uslugu Game Pass. Nalik uslugama koje nude Netflix ili Spotify, Game Pass daje pretplatnicima pristup velikom digitalnom katalogu igara u zamenu za mesečnu naknadu.

U svojoj najavi kupovine Activision Blizzard-a, Microsoft se takođe pohvalio da je Game Pass premašio 25 miliona korisnika. Sa svakim korisnikom koji plaća 16 dolara mesečno, to je oko 400 miliona dolara mesečnog prihoda.

U poslednjoj deceniji, Microsoft je u velikoj meri izbegavao nadzor antimonopolskih regulatora u Sjedinjenim Američkim Državama i inostranstvu. Uprkos tržišnoj kapitalizaciji koja je veća od bilo koje druge američke kompanije, ako se izuzme prvoplasirani Apple, regulatori u SAD i Evropi dali su zeleno svetlo za kupovinu društvene mreže LinkedIn za 26 miliona dolara u 2016. godini, platforme za razvoj softvera GitHub za 7,5 milijardi dolara u 2018. godini i softvera za prepoznavanje govora Nuance za 26 milijardi dolara u 2021. godini, podseća The Quartz.

Dok je ostatak Big Tech kompanija bio pod strogim nadzorom američkog Kongresa, fokus Microsoft-a na poslovni I “kancelarijski” softver mu je pomogao da „izbegne politički pritisak u vezi sa moderiranjem sadržaja i raspravama o cenama koje utiču na druge velike tehnološke kompanije“, ističe Sara Ou (Sarah Oh), viši saradnik Instituta za tehnološku politiku, istraživačkog centra u Vašingtonu.

Antimonopolska regulatorna tela su se u više navrata fokusirala na Microsoft-ovu konkurenciju dok su uglavnom ignorisali drugu najvredniju tehnološku kompaniju na svetu.

Kada je antimonopolski pododbor Predstavničkog doma Kongresa istraživao antikonkurentsko ponašanje u tehnološkom sektoru 2020. godine, napisao je 450 stranica o tržišnim zloupotrebama koje su protiv konkurencije nametnuli Amazon, Apple, Facebook i Google.

Ove kompanije su se takođe suočile sa brojnim tužbama u poslednjih nekoliko godina od američkog Ministarstva pravde, Federalne trgovinske komisije (FTC) i državnih tužilaca jer su, između ostalog, želeli da iskoriste svoju monopolsku moć u društvenim medijima, mobilnim aplikacijama, e-trgovini i digitalnom oglašavanju.

Sada se očekuje da će “na zub” konačnog uzeti i Microsoft, piše Financial Times, jer je ogromna kompanija ovim preuzimanjem zaista narušila ravnotežu u ponudi online platformi i uticaju koji ima na desetine miliona korisnika.

Poznavaoci prilika očekuju da će u narednim mesecima odgovarajuće državne komisije SAD i EU pozvati Microsoft na “odgovornost i poštovanje tržišnih pravila”, što bi moglo da rezultuje i velikim novčanim kaznama, tako da puna cena preuzimanja Activision-a još uvek nije dostignuta.