Na novog vlasnika čeka 70 državnih preduzeća

Višegodišnji pokušaji prodaje nekada uspešnih kompanija i zvučnih imena srpske privrede nisu urodili plodom, a spisak prodaja državnih preduzeća iz stečaja je poduži. Pretpostavlja se da će bar polovina od 70 firmi, koliko ih čeka na prelazak u ruke privatnika, završiti u stečaju.

Naime, stečaj je ove nedelje postao sinonim za gigante nekadašnje Jugoslavije. Tako je Beogradska industrija piva (BIP), sa pozamašnom imovinom u centru glavnog grada, početkom sedmice iz stečaja, u kome je provela šest godina, prodata Auto-Čačku za samo 17,7 miliona evra, a čuvena Mostogradnja, zbog petogodišnje blokade računa i nemogućnosti plaćanja, od srede je i zvanično u stečaju.

U Ministarstvu privrede ne licitiraju brojevima, ali naglašavaju da je pokretanje stečajnog postupka planirano za sva preduzeća koja nemaju održivu poslovnu aktivnost, odnosno ne izmiruju obaveze prema poveriocima i za koja ne postoji interes za privatizaciju, kao i drugim slučajevima predviđenim Zakonom o privatizaciji i Zakonom o stečaju.

Dodaju da nastoje da privedu postupak privatizacije kraju na šta ukazuje i činjenica da je u prethodnih pet godina privatizacioni portfelj smanjen sa oko 570 na 70 firmi. U tom periodu su privatizovani veliki giganti Železara, Galenika, RTB Bor i PKB korporacija, ali i druga manja preduzeća. Kako kažu, postupak privatizacije je tokom prošle godine, usled pandemije korona virusa, privremeno bio usporen.

„Za određeni broj preduzeća u privatizacionom portfelju u ovom trenutku nije moguće objaviti javni poziv, jer ima nerešenih zahteva za povraćaj imovine, određenih sudskih sporova ili nekih drugih imovinsko-pravnih problema, zbog kojih ne postoje uslovi u skladu sa zakonom da se oglasi njihova prodaja“, ističu iz Ministarstva privrede za list Politika.

Trenutno su u toku javni pozivi za privatizaciju tri firme: Severtrans AD Sombor, Jadran AD Nova Gajdobra i Krušik plastika AD Osečina. Ostali kandidati za raspisivanje tendera u ovoj godini su Petrohemija, Metanolsko-sirćetni kompleks iz Kikinde, Lasta, Jugoslovensko rečno brodarstvo, Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi, PIM Ivan Milutinović, izdavačke kuće Prosveta i Rad…

Posebna pažnja javnosti usmerena je na Petrohemiju, jer se Srbija obavezala Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) da će naći kupca jedinog proizvođača petrohemijskih proizvoda u zemlji, polimera i sintetičkog kaučuka i na to je ova finansijska institucija u svakom svom izveštaju podseća. Sprovođenjem unapred pripremljenog plana reorganizacije, dugovi Petrohemije su konvertovani. Od gubitaša postala je dobitnik. Na kraju 2018. godine ostvarila je profit od 37,9 miliona dinara, ali je kraj 2019. godine dočekala sa gubitkom od 2,2 milijarde dinara.

Iz Ministarstva privrede napominju da se posle formiranja većinskog paketa akcija u vlasništvu države očekuje da u narednom periodu Vlada Srbije donese odluku o modelu i metodu privatizacije Petrohemije, nakon čega će uslediti objava javnog poziva.

Za saobraćajno preduzeće Lasta, za koje se spekulisalo da će tender biti raspisan u junu, jer već postoji zainteresovani kupac iz Rusije, iz ministarstva kažu da je u toku kontrola privatizacione dokumentacije i dokumentacije u vezi sa postupkom vraćanja oduzete imovine. Ukoliko svi uslovi po Zakonu o privatizaciji budu ispunjeni, može se očekivati objava javnog poziva za privatizaciju do kraja godine.

„O potencijalnim kupcima ne možemo da spekulišemo. Pravo interesovanje investitora videće se po objavi javnog poziva“, ističu u Ministarstvu privrede.