Najnovije poslovne vesti Biznis.rs

NAJPOZNATIJI TREJDERI I BROKERI U ISTORIJI Od temperamentnih trgovaca do Džordža Sorosa

BerzaIzdvajamoNovac

18.1.2021 14:59 Izmenjeno: 12:45 Autor: Marko Miladinović 0

NAJPOZNATIJI TREJDERI I BROKERI U ISTORIJI Od temperamentnih trgovaca do Džordža Sorosa NAJPOZNATIJI TREJDERI I BROKERI U ISTORIJI Od temperamentnih trgovaca do Džordža Sorosa
Trgovanje kompanijskim hartijama od vrednosti nije izum modernog doba, iako je na našim prostorima, posle pauze od nekoliko decenija, počelo da se realizuje praktično... NAJPOZNATIJI TREJDERI I BROKERI U ISTORIJI Od temperamentnih trgovaca do Džordža Sorosa

Trgovanje kompanijskim hartijama od vrednosti nije izum modernog doba, iako je na našim prostorima, posle pauze od nekoliko decenija, počelo da se realizuje praktično od nule.

Ujedinjavanje manjih ulagača i spajanje njihovog kapitala u veće poslovne subjekte, uz dokumentovanu potvrdu o njihovom vlasničkom udelu i vrednosti istog, postalo je takoreći standard kada su se kreirale moćne prekomorske trgovačke kompanije početkom sedamnaestog veka. Prema Cambridge Univeristy Press, pioniri su bili Holanđani jer su 1602. godine izdali prve istorijski zabeležene akcije, i to kompanije Dutch East India Co.

To im je kasnije omogućilo da lakše razmenjuju kapital preduzeća, smanjuju ili uvećavaju broj vlasnika, a posledično i ubiraju dividende od uspešnog poslovanja – sve ono što rade savremena akcionarska društva.

Može se reći da je otkrivanje Novog sveta, i osvajanje trgovačkih puteva za tražene sirovine s udaljenih krajeva sveta, dovelo do uspostavljanja pravila berzanskog poslovanja.

Kada su utvrđene sve dobrobiti novog načina poslovanja, odnosno da je na taj način moguće ponekad veoma brzo uvećati profite, počelo je sa osnivanjem berzanskih društava.

Najstarijom se smatra Amsterdamska berza, sa tradicijom od više od 400 godina. Ona je danas u vlasništvu Euronexta. Među prvima su i Pariska berza, osnovana 1724. godine (Euronext), Bečka iz 1771. (u vlasništvu nekoliko porodica), Filadelfijska iz 1790. (Nasdaq Inc.), Njujorška iz 1792. (Intercontinental Exchange), Londonska iz 1801. (London Stock Exchange Group) i Milanska berza iz 1808. godine (London Stock Exchange Group).

Foto: Pixabay.com

Trgovci kao rok zvezde

U današnjem svetu berzi pravi se jasna razlika između brokera i trejdera, dok su u prvim danima berzanskih transakcija trgovci jednostavno radili sve. Brokerima se smatraju osobe koje ostvaruju direktne kontakte sa klijentima, pružaju im savete i u njihovo ime puštaju naloge za kupovinu ili prodaju vrendosnih papira. S druge strane, trejderi na mestu trguju akcijama, i njihov uspeh često zavisi od brze reakcije, ali i dobre intuicije. Međutim, “floor trading”, odnosno trgovanje iz mesta, u gomili konkurentskih trejdera koji se dovikuju i licitiraju količine akcija, sada je gotovo u potpunosti zamenjeno elektronskim trejdingom, gde ponekad brzi prsti odnose prevagu.

Treba imati na umu da su u istoriji berzanskog trgovanja, a pogotovo u periodu između dva svetska rata, kada je veliki broj “običnih” Amerikanaca oberučke prihvatio kupoprodaju akcija kao sastavni deo svakodnevice i veru da je to način da se čovek obogati preko noći, najbolji trejderi doživljavani maltene kao rok zvezde.

Najbolji primer za to je možda Džesi Livermor (Jesse Lauriston Livermor). Livermor je upravo stekao slavu tokom dvadesetih godina prošlog veka, kada se to masovno oduševljenje akcijama na kraju završilo berzanskim krahom, čije negativne posledice su umnogome kreirale “ekonomski uvod” u Drugi svetski rat.

Naime, Livermor je bio poznat po ogromnim dobicima i gubicima. Jednostavno, voleo je igru velikog rizika i reagovao je intuitivno. Ogromno bogatstvo od 100 miliona tadašnjih dolara stekao je baš zahvaljujući berzanskom slomu 1929. godine, kada je u shortsellingu profitirao na gubitku vrednosti berzanske aktive. Temperamentan kakav je bio, već pet godina kasnije uspeo je da spiska sve što je imao, a 1940.  je izvršio samoubistvo.

Na listama najuspešnijih brokera i trejdera u istoriji, kod svih ekonomskih medija koji se bave berzama redovno se ponavlja jedno ime koje se u našem okruženju poslednjih godina najčešće povezuje sa raznoraznim teorijama zavere. U pitanju je multimilijarder mađarskog porekla, Džordž Soros (George Soros, rođen kao György Schwartz u Budimpešti 1930. godine).

Foto: Wikimedia Commons.org

Sorosovo bogatstvo magazin Forbes danas procenjuje na više od osam milijardi dolara. No, njegove donacije dobrotvornoj Fondaciji za otvoreno društvo (Open Society Foundations), koju je i osnovao, prevazilaze sumu od 32 milijardi dolara, što ga u ovom trenutku čini najvećim filantropom među superbogatašima. Nazvan je “čovekom koji je srušio Banku Engleske” jer je 1992. godine u danu ostvario profit od milijardu funti shortsellingom.    

Partner sa kojim je Soros osnovao Quantum investicioni fond tokom sedamdesetih, Džim Rodžers (James Rogers, Jr.), takođe je prepoznat kao izuzetan prognostičar, pogotovo na globalnom robnom tržištu. Rodžers je pre tri decenije uspešno predviđao cene plemenitih metala i na njima puno profitirao, a Quantum fond je za samo deset godina uvećao svoju aktivu za 4.200 procenata.

Među zvezdama berzanskog trgovanja izdvajaju se pojedinci koji su svojim uvremenjenim potezima sticali čitava bogatstva, a potom ih i umnožavali kroz osnivanje hedž fondova. Takvi su primeri i danas prisutnih Pola Tjudora Džonsa (Paul Tudor Jones) i njegovog Tudor Investment Corporation, Džona Polsona (John Paulson) i Paulson & Co. ili Stivena Koena (Steven Cohen) i SAC Capital Advisor.

Posebno je interesantan slučaj pedesettrogodišnjeg Nika Lisona (Nicholas Leeson), koji je svojevremeno izazvao krah Barings Bank, posle čega je proveo četiri godine u singapurskom zatvoru. Kasnije se oporavio, u poslovnom i finansijskom smislu, pa je između ostalog postao i direktor u irskom fudbalskom klubu Galway United.

Pored navedenih imena, kako podseća Investopedia, nekoliko bivših berzanskih trejdera postalo je naknadno poznato zbog kasnijih uspeha u svojim potpuno drugačijim poslovnim karijerama. Primera radi, na takvom spisku se nalaze Džimi Vels (Jimmy Wales), jedan od osnivača megapopularnog sveznajućeg portala Wikipedia, ili Džon Kej (John Key), bivši premijer Novog Zelanda.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...