Najskuplji stan u Beogradu plaćen dva miliona, a kuća 4,8 miliona evra

Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je da je u drugom kvartalu ove godine najskuplji stan u Beogradu plaćen nešto više od dva miliona evra, a kuća oko 4,8 miliona evra.

„Najveće cene su postignute za stanove u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.495 evra, na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan ukupne površine 344 kvadrata na Novom Beogradu, nešto više od dva miliona evra evra (2.011.273 evra)“, naveo je RGZ, a prenosi Beta.

Najskuplja kuća prodata je na opštini Savski venac, za oko 4,8 miliona evra (4.802.000 evra). Najskuplje plaćeno parking mesto iznosi 58.400 evra.

Tržište nepokretnosti u drugom kvartalu 2023. u Srbiji se, kako je naveo RGZ, stabilizovalo, nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koje je usledio posle izbijanja pandemije korona virusa.

„Inflatorni pritisci u Srbiji i u EU slabe što se odražava i na tržište nepokretnosti u Srbiji. Udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti nastavlja da raste i iznosi 34 odsto od ukupnog prometa“, naveo je RGZ.

Pored smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, u drugom kvartalu i cene stanova su umerenije rasle.

Ukupna količina novca kojim su kupljene nekretnine u drugom kvartalu ove godine iznosila je 1,7 milijardi evra, što je za 70 odsto više u odnosu na drugi kvartal 2019. (pre pandemije) i za 13 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Od 1,7 milijardi evra, čak 567,6 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.

Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u drugom kvartalu 2023. godine bio je 30.548 što je za 18 odsto više u odnosu na drugi kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa i za 13 odsto manje nego u drugom kvartalu 2022. godine.

Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnsti zauzima prodaja stanova (962,3 miliona evra), sa učešćem od 58 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za dva procentna poena više nego u drugom kvartalu 2022. godine.

Za kuće je izdvojeno 127,3 miliona evra ili osam odsto od ukupne vrednosti, za građevinsko zemljište 113,5 miliona evra, odnosno sedam odsto od ukupne vrednosti, za poslovne prostore 94,1 milion evra ili šest odsto od ukupne vrednosti.

Za poljoprivredno zemljište izdvojeno je 54,4 miliona evra, odnosno tri odsto od ukupne vrednosti.

Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je pet odsto manje nego prošle godine, a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi, ukupno 16 odsto.

U Beogradu, u drugom kvartalu 2023. godine za nepokretnosti je izdvojeno ukupno 871 milion evra, od čega je za stanove izdvojeno 596 miliona evra. U glavnom gradu je sklopljeno i najviše kupoprodajnih ugovora, 7.548.