Najslabijim preduzećima najavljeno fiskalno rasterećenje neće ništa značiti

Prema nedavno usvojenim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, predviđeno je fiskalno rasterećenje zarada. Propisano je povećanje neoporezivog dela zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara, a smanjena je i stopa doprinosa za PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije ističe da je reč o pozitivnim promenama, koje će se pozitivno odraziti na poslovanje privrede, ali da i tu treba – biti oprezan.

„Nismo sigurni da će to u punoj meri doprineti da položaj privrednika bude puno bolji nego u ovoj godini. Jer, već ima mnogo nepoznanica za narednu godinu – očekuje nas značajno veća inflacija nego što je bila i što smo navkli. To treba uzeti sa rezervom“, kaže Atanacković, prenosi N1.

Unija poslodavaca, kako ističe, smatra da će dobar deo privrede ove promene da oseti pozitivno.

„Ali, pitanje je šta će biti s najslabijima, onima koji već sada relativno teško mogu da prebrode krizu“, ukazao je on.

Na pitanje da li bi bilo bolje uvesti progresivno oporezivanje, on navodi da poslodavci godinama ukazuju da treba praviti razlike između privrednih subjekata i meriti njihove mogućnosti.

„Može se najlakše reći – ko ne može da preživi situaciju – neka zatvori poslovanje. Ali, zatvaranje poslovanja uvek znači gubitak radnih mesta. Takođe, pojedine delatnosti su nam potrebne“, navodi on.

Naš sistem oporezivanja je, dodaje, drugačiji nego što je bio pre 10, 15 godina.

„Ako imamo želju da postanemo sastavni deo Evropske unije, ne vidim razlog zašto ne bismo i kada se radi o poreskom sistemu i određenim postupcima kopirali Zapadnu Evropu“, ukazuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Kako su nedavno za naš sajt objasnili iz Udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije (ZPPS) umanjenjem poreskih stopa smanjila bi se i siva ekonomija i povećali prihodi u budžetu.

„Atraktivnost naše ekonomije se može postići isključivo razvojem domaćeg preduzetništva i poljoprivrede, smanjenjem nameta radi suzbijanja crnog tržišta i privlačenja investicija koje se ne baziraju na subvencionisanju novcem građana Srbije, optimizacijom javnog birokratskog sektora, procesuiranjem aktera zloupotrebe budžeta građana Republike Srbije i profesionalizacijom državne uprave“, ističu iz Udruženja ZPPS.

Takođe su naveli da su za postojanje eko takse podneli inicijativu Ustavnom sudu prošle godine da se ukine u trenutnom obliku, da se redefiniše po jasnim kriterijumima i da joj se da namenski karakter, jer direktno ugrožava poslovanje.

Atanacković podseća da su u Zapadnoj Evropi plate u realnom sektoru veće od plata budžetskih korisnika.

„To kod nas nije slučaj. Kod nas po nekom automatizmu, odlukom vlade, rastu plate u javnom sektoru. I normalno je da rastu u pojedinim sektorima, jer prosveta i zdravstvo na primer nemaju adekvatne zarade. Ali, veliko je pitanje kako će rasti plate u javnom sektoru kada privatni poslodavac nema dovoljno novca i mogućnosti da podigne plate svojim zaposlenima. Kada rastu plate u javnom sektoru, one guraju i plate u privatnom, a za njih u velikom delu nema dovoljno novca“, naveo je Nebojša Atanacković.