Beograđani od 1. januara plaćaju i veći porez na imovinu?

Gradska vlast u Beogradu odlučila je da poveća porez na imovinu do pet odsto, a ova odluka, kako prenose mediji, trebalo bi da bude usvojena na sledećoj sednici Skupštine grada, u utorak 25. oktobra. Navodno, porez će biti uvećan za nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige, a povećanje će stupiti na snagu od januara 2023. godine.

Zvanično, u najavi sednice Grada Beograda navodi se da će se pred odbornicima naći predlozi odluka o lokalnim administrativnim taksama, utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji grada Beograda za utvrđivanje poreza na imovinu za 2023. godinu i o visini stope poreza na imovinu. Takođe, raspravljaće se i o izmenama odluka o određivanju zona na teritoriji Beograda za utvrđivanje poreza na imovinu.

Koliko će građani plaćati porez na teritoriji glavnog grada zavisi od zone i vrste nepokretnosti koju poseduju. Porez na imovinu utvrđuje se na osnovu prosečne cene po kvadratnom metru odgovarajućih nepokretnosti u zoni, koju određuje grad. Prosečne cene formiraju se na osnovu cena nepokretnosti ostvarenih u prometu.

U skladu sa skokom cena nekretnina dolazi i do povećanja poreza na imovinu, a sama visina obaveze zavisi od prosečne cene kvadrata, korisne površine nekretnine, starosti objekta i poreske stope.

Kako u razgovoru za Biznis.rs objašnjava pravnik i vlasnik agencije za nekretnine Kaća Lazarević, suština problema je zapravo to što se porez obračunava tako što se uzima prosečna cena kvadrata u datoj zoni za devet meseci unazad.

“Porez na imovinu se utvrđuje na osnovu tri prosečne cene kvadrata na datoj opštini. Problem je što se uvek uzima najskuplji kvadrat i najviša moguća cena. Ako je stan nov porez na imovinu ide do neba. Faktički, sada je sve pretvoreno u ekstra zone, pa se postavlja pitanje zašto bih ja na Vračaru plaćala porez kao da živim na Dedinju, dok u isto vreme stanujem u stanu iz 1926. godine”, ističe ona.

Lazarević smatra da porez na imovinu u Srbiji treba da bude kao i u svim zemljama u okruženju. Na primer, u Sloveniji i Hrvatskoj, gde se ne plaća porez na stan u kome živite.

“Porez na imovinu ni do sada nije bio povoljan, a često se dešava da se, primera radi, ljudi koji kupe nekretninu ne prijave odmah i samim tim plaćaju pun iznos”, dodaje ona.

“U svakom slučaju taj novac ide u lokalnu kasu i Grad Beograd, dok porez na prenos apsolutnih prava odlazi u kasu republike. Sve opštine mogu da odluče prema svojim potrebama, ali očigledno da Grad sada u moru poskupljenja želi da obraduje Beograđane i skupljim porezom. Mislim da je to neopravdano i u ovom trenutku nepotrebno”, zaključuje Lazarević.

Kako je Beograd podeljen po zonama?

Grad Beograd podeljen je u 14 zona: ekstra zona poslovanja, ekstra zona stanovanja, zatim osam zona – od prve do osme, zona zaštite zelenila 1 i 2, zona ulaznih pravaca i zona specifičnih namena.

Primera radi, aktuelna prosečna cena kvadratnog metra nepokretnosti po zonama za utvrđivanje poreza na imovinu za 2022. godinu u prvoj ekstra zoni stanovanja za stan iznosi 235.149 dinara, dok je za kuću taj iznos nešto manji – 230.437 dinara, a za garaže i pomoćne objekte je 101.924 dinara. Cene su najniže u takozvanoj osmoj zoni, gde je prosečna cena kvadratnog metra stana 41.216 dinara, kuće 35.537, garaže i pomoćnih objekata 16.505 dinara.

Ekstra zona obuhvata delove Dedinja i Golf naselja, prva i druga zona stari deo Beograda, centar grada, ali i delove Čukarice, Novog Beograda i Zemuna, treća širi centar – Palilulu, Voždovac, Rakovicu, Čukaricu, udaljenije delove Novog Beograda, Zemuna i Surčin, dok četvrta i peta zona periferiju Palilule, Zvezdare, Voždovca, Rakovice, Čukarice, Novog Beograda, kao i centar Obrenovca, Lazarevca i Mladenovca.

U zoni šest, sedam i osam uglavnom se nalaze rubni delovi grada i sela u okviru opštine Palilula, Zemun (Ugrinovci), Voždovac (Rakovica selo, Pinosavu i Beli potok), Čukarica (Umka, Velika Moštanica, Sremčica i Rušanj), kao i obrenovačka, lazerevačka i mladenovačka sela. Tu su i Surčin, Barajevo, Grocka i Sopot.

Kada je reč o zoni zaštite zelenila 1, tu se ubrajaju Kalemegdan, Topčider i Košutnjak, Banjička šuma, Park-šuma Zvezdara, Veliko ratno ostrvo, novobeogradski blokovi 13 i 14, Ada Ciganlija, Ada Međica, Manastirska šuma. Zona zaštite zelenila 2 obuhvata Lipovičku šumu, područje uže zone sanitarne zaštite vodoizvorišta Obrenovac.

U zonu ulaznih pravaca spadaju Bubanj potok, Ibarska magistrala, Surčin-Dobanovci, potez oko Obilaznice oko Beograda, Pančevački put… Zona specifičnih namena obuhvata delove oko kompleksa termoelektrane “Nikola Tesla” u Obrenovcu i Kolubare u Lazarevcu.