Nema retroaktivne isplate penzije, pravo se stiče danom podnošenja zahteva

Srpski građani koji su stekli pravo na penziju – u našoj zemlji ili inostranstvu, mogu da počnu da primaju svoje mesečne prinadležnosti od dana podnošenja zahteva, a najviše šest meseci unazad otkako su podneli potrebnu dokumentaciju.

Iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) kažu da se pravo na starosnu, odnosno prevremenu starosnu penziju, po pravilu priznaje nakon prestanka osiguranja. Izuzetak su preduzetnici, osiguranici koji obavljaju privremene ili povremene i ugovorene poslove, kao i osiguranici koji su izabrana, imenovana ili postavljena lica i hranitelji u skladu sa zakonom.

Naši sagovornici iz PIO Fonda ističu da ukoliko korisnik osiguranja podnese zahtev i posle nekoliko godina od sticanja prava na penziju, on ima pravo na ovo primanje, ali najviše šest meseci od dana podnošenja zahteva, bez obzira na to što su uslovi na primer ispunjeni dve godine ranije.

Kada je reč o ostvarivanju prava na penziju u inostranstvu, iz Fonda objašnjavaju da radnici koji imaju staž u Srbiji, ali i u inostranstvu, zahtev podnose samo u jednoj državi uz obaveštenje da deo staža imaju i u drugoj zemlji.

“Ukoliko naša zemlja ima potpisan bilateralni ugovor o saradnji sa određenom državom pokreće se postupak za ostvarivanje prava u obe zemlje, uz međusobnu razmenu podataka, a u zavisnosti od dužine staža ostvaruje se pravo na dve samostalne ili srazmernu penziju. Dakle, osiguranik ima pravo na prevremenu starosnu penziju, jer se dva staža sabiraju ukoliko je u pitanju država sa kojom Republika Srbija ima potpisan ugovor o socijalnom osiguranju. U slučaju da su budući penzioneri radili u zemljama sa kojima Srbija nema konvenciju moraće direktno da se obrate tamošnjim fondovima za penzijsko osiguranje”, navode iz Fonda PIO.

Nakon podnošenja zahteva inostrani penzijski fond sprovodi postupak prema propisima te države i zatim odlučuje o pravu na penziju. To što su ispunjeni uslovi za prinadležnost u Srbiji ne znači da su ispunjeni i u inostranstvu. Moguće je i obrnuto – da se zbog povoljnijih uslova za penzionisanje ostvari inostrana, ali ne i domaća penzija.

U slučaju da budući penzioner dobije srpsku, ali ne i inostranu penziju, potrebno je da po ispunjenju uslova za inostranu prinadležnost ponovo podnese zahtev i to u državi u kojoj živi, bez obzira na to što je reč o penziji iz druge zemlje.

Naši sagovornici ističu da se načinom obračuna isključuje mogućnost umanjivanja penzije iz inostranstva, što znači da budući penzioneri ne treba da strahuju da će im inostrana primanja biti umanjena.

Svaka država prema sopstvenim zakonima određuje minimalne godine staža osiguranja koje su uslov za ostvarivanje prava na penziju. Za starosnu penziju u Srbiji uslov je 15 godina staža, ali samo ako su za sve godine plaćeni doprinosi. Ako budući penzioner ima minimum staža u našoj zemlji, a u drugoj državi ostvaruje pravo na samostalnu penziju, dobiće dve samostalne prinadležnosti.