Država mora da se zaduži da bi pokrila minus u budžetu

Povećanje plata i penzija poguralo bi inflaciju u Srbiji

AnalizaNovacU fokusu

25.5.2022 08:43 Autor: Redakcija Biznis.rs 0

Povećanje plata i penzija poguralo bi inflaciju u Srbiji Povećanje plata i penzija poguralo bi inflaciju u Srbiji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana je, govoreći o brojnim ekonomskim izazovima, rekao da će država nastojati da minus u javnim finansijama ne... Povećanje plata i penzija poguralo bi inflaciju u Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana je, govoreći o brojnim ekonomskim izazovima, rekao da će država nastojati da minus u javnim finansijama ne bude veći od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Podsećanja radi, minus u državnoj kasi u budžetu za ovu godinu planiran je na tri odsto BDP-a ili oko 1,5 milijardi evra. Sada nam preti deficit veći od dve milijarde, možda i više od toga, uz potrebu da se refinansiraju stari dugovi od 3,5 milijardi evra. Sve to u zbiru znači da nam je potrebno da pozajmimo najmanje šest milijardi i to u uslovima sve većih kamata. Plus da imamo mogućnosti da ih pozajmimo na tržištu kapitala, jer zvaničnici govore da nam se ta vrata zatvaraju jer nismo uveli sankcije Rusiji, piše Politika.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da će naš BDP ove godine dostići 60 milijardi evra, jer će za deset odsto da poraste zbog inflacije. Prema tome deficit od četiri procenta može da bude i gotovo 2,5 milijardi evra.

„To jeste relativno visoko, a mislim da je prihvatljivo. Moramo da računamo i na smanjeni privredni rast. Već je za prva tri meseca ostvaren deficit od 600 miliona evra, a tradicionalno je minus visok i u poslednjem kvartalu. Da bi se deficit zadržao na četiri odsto biće potrebne neke mere štednje, jer ne rastu samo kamate, već i drugi troškovi države zbog inflacije za kupovinu robe i usluga. Država je, na primer, značajni kupac goriva za vojsku, policiju, zdravstvo. Mogu da se odlože i neprioritetne investicije”, navodi Arsić.

Smatra da država treba da proveri na međunarodnom tržištu po kojoj kamati može da se zaduži, jer nije siguran da nas baš toliko uslovljavaju. Više to doživljava kao pripremanje javnosti za uvođenje sankcija Rusiji. Jer, ako nema zaduživanja nema novca za plate i penzije. U slučaju da postoji neko političko uslovljavanje onda nam preostaju zajmovi od drugih država, Kine ili Arapa. Kredit od Emirata je bio u dolarima koji sada jača tako da treba sabrati jačanje te valute sa kamatom što ga trenutno čini skupljim.

novac
Foto: Pexels.com

Na pitanje da li će zbog inflacije biti rasta plata i penzija pre kraja godine, Arsić odgovara da bi bilo rizično da se u toku godine one dodatno povećaju, jer bi time bio znatno povećan deficit.

“To bi kratkoročno bilo u interesu građana, ali taj rast bi dodatno pogurao inflaciju. U prošlosti decenijama je vođena takva politika. Inflacija obezvredi plate i penzije, država ih poveća da bi ublažila socijalne nemire, a to još uveća inflaciju. To treba izbeći, jer u vreme krize plate i penzije moraju da stagniraju. Penzije imaju realni pad ako se gleda redovno povećanje, ali ako se uračunaju i 20.000 dinara koji su dobili u februaru onda nema tog pada”, objašnjava Arsić.

Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice Libeka (Libertarijanski klub) napominje da trenutno prihodi države rastu zbog inflacije, odnosno veći su zbog plaćanja PDV-a i akciza na veće cene, ali s druge strane rastu i rashodi, odnosno cene za javne nabavke i državne investicije.

„Inflacija stvara pritisak da se povećaju plate u državnoj upravi i penzije da bi se sačuvala njihova kupovna moć. Uveren sam da će budžet bar jednom do kraja godine da se rebalansira i da će one biti povećane. Ovakva poskupljenja osnovnih životnih namirnica nismo videli u poslednjih deset godina što stvara političku nesigurnost. Penzije bi trebalo da se obračunavaju po ’švajcarskoj formuli’, ali je predsednik rekao da će u dogovoru s MMF-om gledati da se ona ne koristi dve godine dok traje visoka inflacija što je loše rešenje. Ako imate zakon onda treba da ga poštujete, a ako on ne valja onda mora da se menja. Ne treba da se pravite da ne postoji”, kaže Gajić.

Dodaje da minus u kasi produbljuje i plaćanje energenata.

“Zbog rastućeg deficita za nas je problem rast kamata. Prošle godine zelene obveznice smo prodali po kamati od jedan odsto, obične evroobveznice po 1,7, a sada za slične papire kamata je viša od 3,5 procenata, a izgleda da će biti i veća od pet odsto. Za jedan procentni poen veće kamate moramo da izdvojimo oko 50 miliona evra godišnje više za vraćanje zajma”, zaključuje Mihailo Gajić.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...