Nemačka ekonomija ostvarila rast od 1,9 odsto BDP-a

Nemačka privreda je, uprkos spletu kriza, prošlu godinu završila rastom. Prema preliminarnim podacima saveznog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod je bio za 1,9 odsto veći nego 2021. godine.

Rezultat je nešto bolji nego što su ekonomisti prethodno očekivali, procenjujući efekte ukrajinskog rata i dramatičnog poskupljenja energenata, rekordne inflacije i upornih zastoja u lancima trgovine.

Ipak, prethodnu godinu nemačka privreda je završila sa plusom od 2,6 odsto, pa je došlo do usporavanja rasta, prenosi agencija DPA.

Ruski napad na Ukrajinu je raspršio nadu u postpandemijski ekonomski bum, ali privreda je svejedno rasla prva tri kvartala i stagnirala tek u čevtrtom, istakla je predsednica zavoda Rut Brand (Ruth Brand). 

Razvredrili su se i ekonomisti, pa sada više ne očekuju da će 2023. biti onoliko crna koliko su predviđali po početku rata. Recesija je ostala u novim prognozama većine instituta, ali sada sa znatno optimističnom procenom od ispod jedan odsto.

Pojedini ekonomisti čak predviđaju privredni rast, oslanjajući se na subvencije za rasterećenje građana i privrede koja bi trebalo da održe domaću potrošnju u životu. Te mere, će, međutim iznova raširiti jaz u državnim finansijama.

Prošle godine, federacija, pokrajine, lokalne samopurave i fondovi za zdravstveno osiguranje su zajedno potrošili 101,6 milijardi evra više nego što su zapravo imali, odnosno oko 2,6 odsto BDP.

To je, doduše, posle dve pandemijske godine budžetski deficit Nemačke vratio u okvire koje Evropska unija dozvoljava, odnosno tri odsto BDP, uz maksimalan javni dug do 60 odsto BDP.

EU je te propise privremeno suspendovala da dozvoli vanredne pandemijske rashode i na snagu treba da ih vrati od iduće godine.