Netržišne mere za zaustavljanje inflacije nose i rizik po bilanse kompanija

Kao odgovor na inflatorna kretanja nekoliko evropskih zemalja odlučilo je da zamrzne cene osnovnih životnih namirnica, a takav potez povukla je i Vlada Srbije. Postoje i primeri kao što su Poljska, Mađarska, Hrvatska ili Francuska koje su i cene energenata stavile pod kontrolu, a neke su se odlučile i za dodatne poreske olakšice u vidu ukidanja PDV-a.

„Veći broj država odlučio se da administrativnim merama zaštiti životni standard građana, jer je inflacija na nivou koji zahteva određenu reakciju. Reakcija nije došla od Evropske centralne banke i FED-a, a u današnjem svetu se sve dešava po principu spojenih sudova, tako da je došlo do skoka cena na koji su pojedine zemlje reagovale“, kaže za Biznis.rs advokat i stručnjak za geopolitičke odnose Branko Pavlović.

Prema njegovim rečima, te administrativne mere na prvi pogled izgledaju jednostavne – „građani su ugroženi, zamrzneš cene i gotova stvar“ – ali nije baš tako.

„Neophodno je pažljivo, i to svaka država za sebe, proračunati koji su krajnji efekti mera koje se uvode, jer netržišne mere sa sobom nose i određene probleme. One moraju biti vrlo pametno određene, s obzirom na to da u sebi nose rizik da dođe do neželjenih velikih poremećaja u bilansu određenih kompanija. Namerom da zaštitite građane ili privredu otvarate prostor za delovanje negativnih posledica po bilanse onoga ko je ograničen administrativnim merama. Zato je potrebno unapred kalkulisati šta to njima znači i kako ćete im kompenzovati gubitak, a i da li će to uticati na njihovu mogućnost da regulišu svoje obaveze ili da investiraju koliko je neophodno“, objašnjava Pavlović.

Ne ulazeći u aktuelne teme funkcionisanja preduzeća naš sagovornik navodi primer Elektroprivrede Srbije (EPS) i napominje da je jasno da cena struje ne sme da bude takva da EPS dođe u situaciju da ne može da izmiruje svoje obaveze, odnosno da ne može da investira onoliko koliko je potrebno u nekom srednjoročnom ili dugoročnom periodu. Kako ističe, lako je zahtevati da cena bude kontrolisana, ali treba voditi računa o funkcionisanju sistema.

„Ograničenja mogu dovesti do velikih ekonomskih posledica i zahtevaju sposobnost onoga koji upravlja, ko reguliše i donosi propise, da pažljivo proračuna u velikom stepenu koji su sve efekti mera koje se preduzimaju, a ne samo od danas do sutra“, objašnjava Branko Pavlović.

Mađarska od 1. februara zamrzava cene osnovnih namirnica na period od šest meseci. Poljska ukida PDV na hranu, đubrivo i gas, a Francuska neće menjati cenu gasa do kraja 2022. godine.

„Pitanje je šta budžeti Poljske i Mađarske u njihovoj strukturi mogu da izdrže zbog umanjenja prihoda, a što se tiče Francuske kod nje je potpuno drugačija situacija, ne zato što su fantastično razvijena privreda, nego zbog toga što oni mogu beskonačno da se zadužuju kod Evropske centralne banke. Francuska je izuzetno zadužena u poređenju sa Nemačkom, sa kojom i voli da je porede, tako da Francuzi kada naprave budžetski deficit oni će se preko labave monetarne politike ponovo zadužiti kod Evropske centralne banke koliko god je potrebno, ne misleći da su u obavezi da vrate te dugove – barem za sada to tako izgleda“, ocenjuje Pavlović.

Naš sagovornik smatra da će u Srbiji doći do smirivanja sadašnjih inflatornih tendencija, ali da će monetarna politika biti izložena drugim ozbiljnijim iskušenjima.

„Ne vidim da država razmišlja o susretnim situacijama u svetskom zaoštravanju odnosa. Država mora da se pripremi za takve udarce jer je to mnogo veća opasnost po ekonomsku politiku nego što je tekuća stvar inflatornih tendencija koje inače postoje“, navodi Branko Pavlović.

On ocenjuje da u Srbiji niko nije propisao fiksni kurs, ali je u realnom životu on upravo takav.

„Mi imamo zapravo fiksni kurs dinara vezan za evro i inflaciju koja je u dužem periodu od pet godina značajno veća od inflacije u evrozoni. To znači da imamo prikriveno precenjen dinar koji će u jednom trenutku morati da se izbalansira. Pitanje pomeranja kursa dinara može izazvati strašan inflatorni udar. Do toga lako može da dođe i iz geopolitičkih razloga. Ako nastavimo politiku koja je po meni dobra, da ne zaoštravamo odnose sa Kinom i Rusijom, a Amerika i Evropska unija budu insistirale na zaoštravanju, zapadni svet će nam iz političkih razloga prekinuti strane investicije, a to će proizvesti nedostatak deviza na tržištu. Mogu da izmisle i neki razlog da nam zamrznu devize koje držimo u stranim bankama i onda nastaje panika na deviznom tržištu, a kurs krene da raste. To je naš osnovni okidač za ozbiljnu inflaciju, koji nam onda urušava sve projekcije BDP-a, javni dug…“, zaključuje Pavlović.