Norveški naftni fond očekuje godine niskih profita

Norveški državni fond, najveći u svetu, upozorio je da će se investitori suočiti sa godinama niskih prinosa, jer porast inflacije postaje trajna karakteristika globalne ekonomije. Izvršni direktor Norveškog naftnog fonda, vrednog 1.300 milijardi dolara Nikolaj Tangen (Nicolai Tangen) rekao je da bi inflacija „mogla biti jača od onoga što se generalno očekuje“.

Inflacija potrošačkih cena je na najvišem nivou za više od dve decenije u velikim svetskim industrijskim ekonomijama, posebno u SAD, gde je godišnji tempo rasta cena u decembru dostigao sedam procenata, a u maju 2020. godine bio je 0,1 odsto. Velika potražnja i dugotrajni poremećaji u lancima snabdevanja glavni su faktori rasta inflacije.

„Vidimo to širom sveta, na sve više mesta. Videli ste kako Ikea povećava cene za devet procenata, videli ste da cene hrane rastu. Cene prevoza su visoke, metala, robe, energije, gasa. Vidimo to i na platama. To pogađa obveznice i akcije u isto vreme… U narednih nekoliko godina pogodiće i jedno i drugo“, rekao je Tangen, prenosi Financial Review, pozivajući se na FT.

Ekonomisti su i dalje podeljeni oko toga da li je porast inflacije prolazan. Neki tvrde da je pandemija izazvala privremeni šok u lancima snabdevanja koji je koincidirao sa naglim ekonomskim oporavkom, koji će vremenom oslabiti. Tržišna merenja inflatornih očekivanja sugerišu da investitori nisu preterano zabrinuti zbog inflacije.

Merenja pokazuju da će inflacija u bliskoj budućnosti ostati nešto viša od tri procenta. Tangen je naveo da su drugi faktori, uključujući sve veći broj ljudi koji se penzionišu ili napuštaju svoje poslove, ojačali njegovo mišljenje da je porast inflacije trajan.

Mandat naftnog fonda, koji se nalazi u norveškoj centralnoj banci, uključuje akcije, obveznice i nekretnine. Prošle godine fond je zabeležio povećanje prinosa od 14,5 odsto. Vrednost Fonda stalno je rasla od globalne finansijske krize 2008. godine, ali je Tangen upozorio da je tome verovatno došao kraj. Tangen je ocenio da Fond očekuju „mnogo teža vremena“ sa ubrzavanjem inflacije i dugim periodom niskih prinosa.

Prinos od 14,5 odsto prošle godine, što je ekvivalentno sumi od 176 milijardi dolara, bio je najveći u poslednje tri godine. Fond je zaradio uglavnom zahvaljujući dobiti na tehnološkim i bankarskim akcijama. „Ovaj fantastični uspon koji smo videlu u poslednjih 25 godina neće se nastaviti. Kamatne stope su rekordno niske, a akcije rekordno visoke“, rekao je Tangen prošle nedelje, prenosi Bloomberg.

On je naveo da još nije siguran da li je berza počela da slabi dok centralne banke najavljuju ili povlače stimulanse kojima su podstakle tržišta. „Tačno je da smo ove godine videli nestabilnost, a posebno su tehnološke akcije bile slabe. Da li je ovo početak većeg pada ili ćemo se oporaviti, ne znamo. Veoma smo nesigurni u vezi sa tim“, naveo je Tangen.

Najveći prinos Fondu donele su akcije Microsoft i Alphabet, više od 20 odsto, dok je prihod od nekretnina iznosio 13,6 procenata. Fond je izgubio 1,9 odsto na svojim investicijama sa fiksnim prihodom. Fond je osnovan devedesetih godina da bi investirao norveške prihode od nafte i gasa, a prošle godine prvi put je uložio novac u infrastrukturu obnovljive energije. Ova investicija donela je 4,2 odsto prinosa.