Od početka sukoba u Ukrajini potražnja za evrima u Hrvatskoj porasla čak 70 odsto

Zbog sukoba koji već više od mesec dana traje u Ukrajini, ali i približavanja Hrvatske evrozoni i najavljenog uvođenja evra, u susednoj zemlji vlada velika potražnja za evropskim novčanicama.

Takvo stanje na tržištu uticalo je i na odnos kune i evra, pa je hrvatska centralna banka već drugi put intervenisala kako bi sprečila dalje slabljenje domaće valute. Od početka rusko-ukrajinskog rata potražnja hrvatskih građana za evrima porasla je čak 70 odsto.

„I ova inflacija koja je pred nama ili smo već u njoj utiče na takvu odluku građana da ulažu u evre. Pretpostavljamo da i samo ratno stanje, kao i uvođenje evra koje je pred nama, ima velikog uticaja na potražnju“, rekao je predsednik Udruženja hrvatskih menjača Gabor Soregi, prenosi HRT.

Iz Hrvatske narodne banke (HNB) za Biznis.rs kažu da svakodnevno prikupljaju podatke o trgovini banaka stranim sredstvima plaćanja, dok se podaci o prometima ovlašćenih menjača prikupljaju na mesečnom nivou.

“Na osnovu podataka o dnevnom trgovanju banaka stranim sredstvima plaćanja vidljivo je da poslovne banke uobičajeno otkupljuju veće iznose stranih sredstava plaćanja od fizičkih lica (podaci uključuju rezidente i nerezidente, kao i promet banaka sa menjačnicama) nego što im prodaju. To je slučaj čak i u mesecima koji su van vrhunca turističke sezone, kada iznosi otkupljenih stranih sredstava plaćanja redovno dostižu najviše vrednosti. Banke su, posmatrano po mesecima, poslednji put fizičkim licima prodale više stranih sredstava plaćanja nego što su od njih otkupile još u februaru 2009. godine”, navode iz HNB.

Dnevni podaci banaka o prometima stranim sredstvima plaćanja pokazuju dodatni rast potražnje građana nakon početka rata u Ukrajini. Od početka godine do 23. februara banke su fizičkim licima u proseku dnevno prodavale 12,4 miliona evra, a od 24. februara do 18. marta 20,9 miliona evra.

“Međutim, istovremeno su porasli i iznosi otkupljenih deviza od građana, i to sa 20,6 miliona evra na 26,3 miliona evra. Tako se od početka rata u Ukrajini zapravo tek blago smanjio iznos neto otkupljenih deviza od fizičkih lica (sa 8,2 miliona evra dnevno na 5,4 miliona evra)”, objašnjavaju iz HNB.

Poslednji raspoloživi mesečni podaci o prometima menjačnica za februar ne pokazuju pojačanu potražnju za deviznim sredstvima plaćanja, kao ni pojačanu potražnju za trećim valutama (kao što su američki dolar ili švajcarski franak).

Ipak, iz HNB napominju da su iznosi deviza koje građanima prodaju menjačnice obično znatno niži od iznosa koje im prodaju banke (takođe, podaci o prometu menjačnica donekle su sadržani u podacima banaka budući da se snabdevanje menjačnica uključuje u promete s fizičkim licima), pa su stoga opisana kretanja u bankama krajem februara i tokom marta verovatno reprezentativna za ukupno tržište.

Nominalni kurs kune prema evru stabilan je zbog povremenih deviznih intervencija HNB. Centralna banka se povremeno uključuje na devizno tržište, i to kada oceni da je već prisutno ili je moguće prenaglašeno kolebanje kursa. Hrvatska narodna banka ne utvrđuje unapred gornju i donju granicu kretanja kursa kune prema evru koju se obavezuje da će braniti.

“Prema podacima, potražnja građana za stranim sredstvima plaćanja pojačana je još od sredine 2021. godine. U drugoj polovini 2020. godine banke su fizičkim licima prodale 906 miliona evra, a u drugoj polovini 2021. godine ukupno 1,55 milijardi evra. No, valja napomenuti da su banke od fizičkih lica u drugoj polovini prošle godine otkupile stranih sredstava plaćanja u vrednosti od gotovo 3,3 milijarde evra, tako da su i dalje imale znatan neto priliv stranih sredstava plaćanja”, ističu iz HNB.

Iz ove institucije naglašavaju da se porast potražnje za stranim sredstvima plaćanja od sredine 2021. godine može povezati sa približavanjem očekivanog termina uvođenja evra.