Pet značajnih ekonomskih dešavanja u narednih sedam dana

Septembar se obično smatra početkom nove sezone – posle perioda godišnjih odmora i letovanja đaci se vraćaju u klupe, zaposleni na radne zadatke, a privrednici planiranju budžeta i poslovanja za narednu godinu. Ove godine su prognoze mnogo teže, jer se čini da je glavna karakteristika ekonomije, tržišta, ali i svakodnevnog života neizvesnost koju donosi predstojeća zima. Ipak, centralne banke imaju svoje planove i nastavljaju da zaoštravaju monetarnu politiku daljim podizanjem kamatnih stopa, a to se ove nedelje očekuje i od Narodne banke Srbije i od Evropske centralne banke. Pitanje je samo koliki će biti dalji rast referentne kamate. Takođe, svetski trgovci naftom baviće se kretanjem tržišta “crnog zlata”, koje u velikoj meri utiču na globalnu ekonomiju. Kako je srpska privreda poslovala u drugom kvartalu saznaćemo kroz podatke koje će objaviti Republički zavod za statistiku, a biće objavljeni i podaci o indeksu cena u industriji, poljoprivredi i ugostiteljstvu. Uprkos teškoj i neizvesnoj ekonomskoj situaciji, za malo razonode pobrinuće se sportisti koji trenutno širom sveta igraju nekoliko velikih takmičenja i bore se za evropske i svetske titule.

Sve ovo možete pronaći u kratkom pregledu nedelje pred nama koji vam je pripremio Biznis.rs.

Nova sednica Izvršnog odbora Narodne banke Srbije

Za četvrtak, 8. septembar zakazana je nova sednica Izvršnog odbora Narodne banke Srbije na kojoj će se razmatrati dalje povećanje referentne kamatne stope. Ključna kamata je trenutno na nivou od tri odsto, posle pet uzastopnih meseci u kojima je NBS podizala vrednost – najpre tri puta po 50 procentnih poena, a onda u dva navrata po 25.

Stručnjaci očekuju da će rast i nivelisanje referentne kamatne stope trajati možda i do kraja 2023. godine, što svakako povlači sa sobom dalje poskupljenje dinarskih kredita privredi i građanima Srbije. Pozitivna strana priče je što privrednici uglavnom očekuju usporavanje inflacije i stabilizaciju tržišta sredinom sledeće godine, pa su međugodišnja inflatorna očekivanja i dalje u granicama koridora koje je postavila centralna banka.

Evropska centralna banka nastavlja borbu protiv inflacije

Posle rekordne godišnje inflacije u evrozoni koja bi, prema podacima Eurostata objavljenim prošle nedelje, trebalo u avgustu da dostigne vrednost od 9,1 procenat, u odnosu na 8,9 odsto u julu, sa nestrpljenjem se očekuje novi sastanak Evropske centralne banke (ECB). Glavna tema na sednici u četvrtak, 8. septembra, biće dalji rast kamata, a trenutno je glavna dilema da li će se evropski bankari odlučiti za povećanje od 0,5 odsto ili možda čak celih 75 procentnih poena.

Podsetimo, Evropska centralna banka je u julu prvi put posle 11 godina podigla ključne kamate za 0,5 odsto, pa su tako kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju od 27. jula dostigle vrednost od 0,50 odsto, 0,75 i nula odsto, respektivno. Sada se očekuje sličan rast, delimično zbog rastuće inflacije, a delimično zbog toga što se i američki FED odlučio za velika povećanja kamata.

Komentarišući nedavno za Biznis.rs efekte mera centralnih banaka u borbi protiv inflacije, profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić istakao je da je osnovno usmerenje ka većoj restriktivnosti monetarne politike dobro, ali da je uglavnom bilo zakasnelo, posebno kada je reč o Evropskoj centralnoj banci i Narodnoj banci Srbije.

Novi statistički podaci o industriji, poljoprivredi, kvartalnom poslovanju…

Republički zavod za statistiku objaviće ove nedelje podatke o kvartalnom poslovanju privrednih društava u drugom tromesečju 2022. godine. To će biti dobar pokazatelj o kretanju srpske privrede nakon početka sukoba u Ukrajini, ali i nakon što je centralna banka počela sa pooštravanjem monetarne politike.

Biće objavljeni i podaci o indeksu cena industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, kao i o cenama ugostiteljskih usluga u avgustu, što će pomoći daljem praćenju inflacije čiji se vrhunac u Srbiji očekuje upravo u septembru. Najnoviji podaci RZS pokazuju da je međugodišnji rast potrošačkih cena u julu bio 12,8 odsto.

Sastanak OPEC+ o daljem kretanju tržišta nafte

Organizacija zemalja izvoznica nafte i saveznici, uključujući Rusiju (OPEC+), trebalo bi da se sastane u ponedeljak, a trgovci energentima će obratiti dodatnu pažnju na kretanja na tržištu nakon što je Saudijska Arabija nedavno ukazala na mogućnost smanjenja proizvodnje.

Rastući troškovi energije ove godine su mučili globalne ekonomije jer je sukob u Ukrajini dodatno pojačao zabrinutost u pogledu snabdevanja. Cene nafte su se spustile tokom leta zbog neizvesnosti u pogledu izgleda tražnje usled kineskog suzbijanja korona virusa i pošto su centralne banke širom sveta povećale kamatne stope da bi se borile protiv rastuće inflacije, opterećujući globalne ekonomske izglede.

OPEC+ je prošle nedelje revidirao tržišne bilanse za ovu godinu i sada podaci pokazuju da potražnja zaostaje za ponudom za 400.000 barela dnevno, u odnosu na 900.000 barela dnevno predviđenih ranije. Grupa proizvođača očekuje tržišni deficit od 300.000 bpd u osnovnom slučaju za 2023. godinu.

Veliki sportski događaji širom sveta

Iako nije direktno vezan za biznis, vrhunski sport umnogome utiče na ekonomiju. Zato je značajan podatak da se trenutno širom Evrope i sveta održava nekoliko velikih sportskih događaja koji okupljaju na hiljade sportista, navijača, ali i kompanija koje ih podržavaju.

U toku je Eurobasket – Evropsko prvenstvo za košarkaše, koje se igra u četiri zemlje i na kome je srpska reprezentacija jedan od favorita. Istovremeno, u Splitu za evropsku titulu igraju vaterpolisti, a u Poljskoj i Sloveniji odbojkaši se do kraja ove nedelje bore za medalje na svetskom prvenstvu. Sa druge strane okeana najbolji teniseri, bez Novaka Đokovića, igraju poslednji grand-slam turnir ove sezone – US Open u Njujorku.