Politike centralnih banaka utiču na vrednost akcija

Na globalnom nivou akcije doživljavaju pad cena nakon ranije dostignutih rekordnih vrednosti, ukazujući na probleme u lancu snabdevanja, a na to su uticali i izveštaji o zaradama kompanija, dok su investitori pažnju usmerili na centralne banke koje bi mogle da razmotre pooštravanje monetarne politike.

Prema izveštaju svetskog indeksa MSCI, ACWI je pao za 0,05 odsto, a japanski Nikkei beleži najveći pad od 1,1 odsto.
Zbirni indeks akcija iz kontinentalne Kine pao je za 0,2 odsto, dok je indeks azijsko-pacifičkih akcija izvan Japana pao za 0,1 odsto, javlja agencija Reuters.

Na Wall Streetu je indeks S&P 500 izgubio 0,51 odsto u odnosu na najviši nivo, dok je Nasdaq zabeležio malu promenu, zahvaljujući objavama o snažnim kvartalnim zaradama kompanija Microsoft i Google Alphabet.

Ipak, izveštaji o zaradi takođe pokazuju da se najveći američki proizvođači, uključujući General Motors, General Electric, 3M i Boeing, suočavaju sa logističkim problemima i većim troškovima zbog globalnih lanaca u snabdevanju koji će verovatno trajati i u narednoj godini. Akcije kompanije GM su izgubile 5,4 odsto vrednosti nakon objavljivanja kvartalnih prihoda.

U Aziji, japanski proizvođač robota Fanuc oslabio je 8,5 procenata, dok je IT konglomerat Fujitsu pao za 9,8 procenata jer je njihova zarada pokazala veći uticaj zbog nestašice čipova od očekivanog.

„Ranija pretpostavka je bila da će uticaj nedostatka čipova nestati do kraja godine. Ali ako ostane problem sledeće godine, investitori će se sigurno promeni svoje analize“, rekao je Masajuki Murata, generalni direktor portfolio investicija u Sumitomo životnom osiguranju.

Sa globalnim poremećajem snabdevanja koji podstiče zabrinutost oko inflacije, investitori pomno prate da li će centralne banke tražiti promenu monetarne politike i tako smanjiti stimulativne mere nastale tokom pandemije.

Banka Kanade je već signalizirala da bi mogla povećati kamatne stope ranije nego što se mislilo, već u aprilu 2022. godine.

Najava kanadske banke podstakla je očekivanja da bi i Federalne rezerve SAD mogle uskoro da povećaju kamatne stope, pri čemu su cene fjučersa u fondovima Fed-a već dva puta povećane.

Očekuje se da će Fed skoro jednoglasno objaviti smanjenje kupovine svojih obveznica na sastanku sledeće nedelje.
Dvogodišnji prinos na američke trezorske obveznice porastao je na čak 0,528 procenata i poslednji put iznosio 0,501 procenat. Početkom oktobra iznosio je oko 0,26 odsto.

Nasuprot tome, dugoročni prihodi već beleže pad jer će stroža monetarna politika verovatno zaustaviti inflaciju.

Prihodi desetogodišnjih američkih obveznica pali su na 1,545 odsto, u poređenju sa petomesečnim maksimumom od 1,705 odsto pre nedelju dana.

Na smanjenje prihoda na globalne obveznice uticao je pad prihoda na britanske obveznice nakon što je ostrvska vlada smanjila svoje prognoze zaduživanja.

Prinos desetogodišnjih obveznica pao je za 12,8 baznih poena, što je najveći pad od marta 2020. godine, na 0,982 odsto.

Na deviznim tržištima, kanadski dolar je ostao stabilan na 1,2362 američkih dolara. Bez obzira na najavu promena politika Banke Japana i Evropske centralne banke, ni za ostale glavne valute se ne očekuju veće promene. Jen je iznosio 113,73 za dolar, u odnosu na četvorogodišnji najniži nivo od 114,695 od prošle nedelje, dok je evro na 1,1600 dolara.

Cene nafte beleže pad nakon što su porasle zalihe sirove nafte u SAD. Porast američkih zaliha sirove nafte veći od očekivanog i dao je nekim investitorima podsticaj nakon što su kretanja na berzi poslednjih nedelja doveli i Brent i američku sirovu naftu na višegodišnje maksimume.

Brent je oslabio 1,8 odsto na 83,07 dolara po barelu, sa sedmogodišnjeg maksimuma od ponedeljka od 86,70 dolara, dok je američka nafta postigla 81,25 dolara po barelu, što je pad od 1,7 odsto.