Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
SAVEZNIČKA PODRŠKA PREDLOGU VAŠINGTONA PRVI KORAK KA CILJU

Posle sporazuma G7 o globalnom oporezivanju, slede razgovori G20

AnalizaNovacPoreziPreduzetnikU fokusu

8.6.2021 13:39 Autor: Vladimir Jokanović 0

Posle sporazuma G7 o globalnom oporezivanju, slede razgovori G20 Posle sporazuma G7 o globalnom oporezivanju, slede razgovori G20
Poreski sporazum država G7 prvi je uspešan korak administracije američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) u nameri da uz pomoć međunarodne saradnje stane na... Posle sporazuma G7 o globalnom oporezivanju, slede razgovori G20

Poreski sporazum država G7 prvi je uspešan korak administracije američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) u nameri da uz pomoć međunarodne saradnje stane na put velikim multinacionalnim kompanijama koje izbegavaju plaćanje poreza na dobit u Sjedinjenim Američkim Državama. Oživljavanje međunarodne saradnje takođe se može smatrati političkim uspehom Bele kuće, ali do realizacije poreskog dogovora ostalo je još puno posla.  

Ministri finansija zemalja G7 podržali su američki predlog o uvođenju minimalne globalne poreske stope od najmanje 15 procenata i složili se da zemlje treba da imaju pravo da oporezuju najprofitabilnije dobiti multinacionalnih kompanija na lokacijama na kojima generišu profit, prenosi FT.

Foto: Tanjug/AP

Bajdenov poreski plan najpre su podržali deo stručne javnosti, američki mediji i nevladine organizacije. U javnosti se barata podatkom da američke multinacionalne korporacije imaju više od 2.000 milijardi dolara dobiti skrivene od poreskog sistema u SAD. Taj novac je uglavnom u poreskim oazama, a nedostatak globalnih pravila omogućava korporacijama da izbegavaju plaćanje poreza u Americi.

Kao jedan od očiglednih apsurda je da 55 američkih kompanija koje su izlistane u berzanskom indeksu S&P500 nisu platile ni dolar saveznog poreza u matičnoj zemlji prošle godine. Među njima su Nike i FedEx, prenosi Washington Post. Prema proceni Instituta za oporezivanje i ekonomsku politiku, ove kompanije ostvarile su 40 milijardi dolara profita u 2020. godini. Kompanije Nike i FedEx, kao i još 24 velika preduzeća, ne plaćaju porez u SAD od 2017. godine.

Izvor: Statista

Naspram ovih podataka, argumenti američke poslovne zajednice koja se protivi povećanju poreza u zemlji i minimalnom globalnom oporezivanju, jer bi to navodno loše uticalo na ekonomski rast i zapošljavanje na prvi pogled ne deluju dovoljno uverljivo. Međutim, prema studiji američke Nacionalne asocijacije proizvođača, koja predstavlja više od 14.000 preduzeća, povećanje poreza dovelo bi do gašenja milion radnih mesta u SAD u prve dve godine.

Suočen sa otporom preduzetnika i opozicionih republikanaca, Bajden je nagovestio da bi mogao da odustane od povećanja poreskih stopa u SAD, u zamenu za podršku svom ambicioznom Infrastrukturnom planu, ali od globalnog oporezivanja neće odustati. Iako je predlog Vašingtona načelno podržan u G7, Velika Britanija koja je upravljala ili upravlja mnogim državama i teritorijama koje se smatraju poreskim rajevima, ne ističe uvođenje minimalne globalne poreske stope u prvi plan.

Izvor: CORPNET

Britanski ministar finansija Riši Sunak (Rishi Sunak) rekao je da sporazum G7 obezbeđuje da “prave kompanije plate pravi porez na pravim mestima“, što sugeriše naplatu poreza američkim digitalnim gigantima, kao što su Facebook, Apple i Google. Nasuprot njemu, američka ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen) to nije ni pomenula u uvodnom izlaganju, nego je pozvala na uvođenje minimalne globalne poreske stope od 15 procenata.

Poreski sporazum G7 ima dva “stuba“, prvi bi se primenjivao na bazi preraspodele prava oporezivanja svetskih multinacionalnih kompanija, bez obzira na to gde su fizički ostvarile profit, a drugi “stub“ je predlog za sprečavanje smanjenja poreske osnove na globalnom nivou, prenosi BBC. Novi svetski sistem oporezivanja trebalo bi da prekine praksu po kojoj kompanije, kao što je naprimer Walmart, imaju desetine podružnica i ogromna sredstva u zemljama u kojima zapravo nemaju prodaju, kako bi izbegle porez u SAD.

Sprovođenje dogovora na nivou “prvog stuba“ zahteva globalni sporazum i usaglašavanje zakona, dok bi drugi, koji treba da stvori najviše dodatnih poreskih prihoda, mogao da se primenjuje jednostrano, ali bi bolje funkcionisao ako ga podrži što više država. Nakon usaglašavanja u G7 ostaje da se traži dogovor u širim globalnim pregovorima u okviru 139 država članica OECD. Pre tog, SAD i ostali treba da se izbore za podršku ministara G20 na sastanku u Veneciji idućeg meseca, a ključna bi bila podrška Kine.    

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...