Potpisan ugovor o donaciji za četvrtu sekciju Transbalkanskog koridora za prenos struje

Ugovor o donaciji u vrednosti od 8,5 miliona evra, za realizaciju četvrte sekcije Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, potpisan je danas u Vladi Srbije. Direktorka Elektromreža Srbije Jelena Matejić rekla je da je taj projekat najveći po vrednosti koji je ta firma realizovala, prenosi Beta.

Podsetila je da je u prošloj godini završena druga sekcija ovog projekta, a od prvog kvartala 2024. bi trebalo da krene realizacija treće sekcije.

„Od 2011. godine realizovali smo investiciju u vrednosti od 380 miliona evra. U narednih 10 godina investiraćemo u prenosni sistem Srbije 900 miliona evra“, rekla je ona.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović je rekla da je ovo još jedan korak ka podizanju energetske stabilnosti i sigurnosti snabdevanja električnom nergijom građana i kompanija u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Naglasila je da će 83 kilometara dalekovoda koji će biti izgrađeni, učiniti elektromrežu Srbije sigurnijom, a da je do sada izgrađeno 120 kilometara takve mreže od Pančeva do granice sa Rumunijom i između Kragujevca i Kraljeva.

„Takođe radimo na izgradnji Hidroelektrane Bistrica koja će biti važna za budućnost našeg energetskog sistema. I ovaj koridor takođe ima značajnu ulogu za integraciju tog velikog proizvodnog energetskog kapaciteta“, rekla je Đedović.

Istakla je da ovaj projekat vraća Srbiju na mapu evropskih energetskih sistema i da će on omogućiti proizvodnju i distribuciju struje u Evropi, ali i da će građanima u Srbiji energija stizati po najnižim cenama.

Rekla je da se planiraju dalja ulaganja u prenosni sistem i da će se graditi Panonski koridor kroz Vojvodinu.

Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre kazao je da projekat predstavlja prekretnicu za Srbiju na putu ka EU i za boljitak njenih građana. 

„Transbalkanski koridor obezbediće energiju koja je bolja, bezbednija i zelenija. On je rezultat dobre saradnje i zajedničkih napora kako bi se obezbedila energetska efikasnost, stabilnost snabdevanja energijom i veći udeo iz obnovljivih izvora energije“, istakao je Žofre.

Naglasio je da 2023. godinu EU počinje sa 262 miliona evra grantova za sedam novih zelenih projekata u Srbiji, kao i da postoje grantovi u vrednosti od 163 miliona evra bespovratnih sredstava.

„Ovakvi grantovi ce omogućiti da cene električne energije za domaćinstva budu priuštivije. Ova linija koja povezuje Srbiju i Bosnu i Hercegovinu je jedna od važnijih na panevropskom planu u povezivanju električne energije“, rekao je Žofre.

Nemačka razvojna banka (KFW) pomaže ovaj projekat sa 90,3 miliona evra za izgradnju sekcije 2 i 3 na relaciji Kragujevac-Bajina Bašta.

Srpska deonica Transbalkanskog koridora duga je 321 kilometar i ima četiri dalekovodna pravca. Dva pravca su završena, a treći i četvrti pravac Bajina Bašta-Obrenovac i Bajina Bašta do granice sa BiH i dalje do Crne Gore se pripremaju. Taj prenosni sistem struje zameniće zastarelu mrežu, smanjiti kvarove i troškove rada i održavanja.

Transbalkanski elektroenergetski koridor, kako je najavljeno ranije, biće u funkciji 2027. godine.

EU već razvija još jedan dalekovodni sistem, tesno povezan sa njim, za plasman struje iz obnovljivih izvora energije.