Radosavljević: Plate u Srbiji veće, ali ne i standard

Ekonomista i profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević izjavio je danas da je kupovna moć građana Srbije u poslednjih godinu dana značajno opala i da ih tek očekuje drastičan pad standarda. Radosavljević je agenciji Beta kazao da statistika u ovom trenutku ne prati verno šta se stvarno dešava kada je u pitanju životni standard stanovništva.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u maju ove godine iznosila je 74.168 dinara dok je medijalna neto zarada (ispod koje plate prima 50 odsto zaposlenih u Srbiji) za isti period bila 56.582 dinara.

Radosavljević naglašava da je Srbija s prosečnim platama dostigla relativno visok nivo, „međutim prosečne cene ih sustižu, i ne samo prosečne cene, nego i cene osnovnih životnih namirnica“.

„Suštinski problem je što građani Srbije troše najveći deo svog dohotka na hranu, stanovanje i energiju i to su tri komponente koje su u Srbiji značajno poskupele“, kazao je on.

Prema poslednjim dostupnim informacijama iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, prosečna potrošačka korpa u aprilu ove godine vredela je 83.633 dinara, što je 1,15 puta veće od tadašnje prosečne plate.

Danas građani Srbije za prosečnu platu platu od osnovnih životnih namirnica sebi mogu da obezbede 1,1 tonu brašna T-500 ili 343 litra ulja ili 765 kilograma šećera ili 674 litara mleka. Za sadašnju neto prosečnu platu kupci će moći sebi da obezbede 105 kilograma svinjskog buta bez koske, oko 4.000 komada jaja ili 742 kilograma krompira.

Primera radi, pre deset godina, kada je prosečna neto zarada iznosila je 40.442 dinara, građani Srbije su za jednu neto prosečnu platu mogli sebi da priušte 321 litar suncokretovog ulja, odnosno 440 kilograma belog kristal šećera, ili 901 kilogram brašna T-500, dakle razlika nije toliko značajna.

Na osnovu ove analize se vidi da iako je prosečna plata porasla skoro dvostruko u odnosu na 2012. godinu, kupovna moć građana nije toliko skočila, a u odnosu na medijalnu zaradu, potrošačka korpa je još skuplja. Prosečna neto zarada u maju 2012. godine iznosila je 40.442 dinara, što je skoro upola manje nego danas. To objašnjava razliku između nominalne vrednosti koja jeste porasla, i realne, koja pre svega mora da se uporedi u odnosu sa inflacijom koja se desila u međuvremenu.

„Cena hrane je u Srbiji poskupela značajno više u proseku nego u Evropskoj uniji, dok cene energenata nisu, zato što su oni kontrolisani od strane države, ali je samo pitanje trenutka kada će se to desiti. Cena stanovanja je imala drastičan skok rasta cene kvadrata, i kad uzmemo te tri komponente dolazimo do toga da je naša inflacija ne 11 odsto kako to kaže zvanična statistika, nego inflacija koja pogađa najveći broj građana je od 15, 20 i više odsto“, naglasio je Radosavljević.

Profesor procenjuje i da domaći životni standard u odnosu na 2012. godinu nije bitno bolji da bi građani Srbije mogli da kažu da žive bolje nego pre deset godina godine, nego da “neki žive bolje, a neki lošije”.

„U Srbiji je jedno društvo paradoksa u ekonomskom smislu, kod nas se stanovi kupuju za keš, a živi se na kredit i samo je pitanje trenutka kada će taj život da dođe na naplatu i tog trenutka će se videti stvarno kakav je kvalitet života u Srbiji“, zaključio je Goran Radosavljević i naglasio da će kamate nastaviti da rastu, te će se nakon toga videti realni kvalitet života u Srbiji.