Rast BDP-a Crne Gore 3,4 odsto u 2023. godini

Svetska banka (SB) zadržala je prognoze rasta crnogorske ekonomije za ovu i narednu godinu, a očekuje se da će ona u ovoj godini porasti za 3,4 odsto, a u 2024. za 3,1 odsto, objavila je agencija MINA.

U prolećnom izveštaju o ekonomskim izgledima u Evropi i centralnoj Aziji, u koji je agencija Mina imala uvid, SB je povisila prošlogodišnji rast crnogorske ekonomije za 0,2 procentna poena, odnosno sa 5,9 odsto na 6,1 odsto.

U delu dokumenta koji se odnosi na Crnu Goru, navodi se da nepovoljni globalni ekonomski izgledi i visoka domaća neizvesnost opterećuju inače pozitivne izglede Crne Gore.

“Tokom perioda od ove do 2025. godine, predviđa se da će rast u proseku iznositi 3,1 odsto, pošto rast privatne potrošnje usporava, dok se očekuje da će investicije dati marginalno pozitivan doprinos rastu”, objasnili su iz SB.

Turizam će, kako procenjuju u SB, verovatno nastaviti da se oporavlja u ovoj godini kako bi dostigao nivo iz 2019. godine, iako pogoršanje izgleda za rast u EU i regionu može imati negativan uticaj, kako na turizam, tako i na šire izglede rasta.

Inflacija bi trebalo da uspori na 7,9 odsto u ovoj godini, a potom na četiri odsto u narednoj. Iako više cene energije nesrazmerno utiču na siromašne, one takođe podržavaju izvoz električne energije Crne Gore, uz pomoć povećanja proizvodnih kapaciteta.

Predviđeno je da će ovi faktori, zajedno sa izvozom turističkih i transportnih usluga, podržati smanjenje deficita tekućeg računa na 11,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) 2025. godine. Javni dug će, prema projekciji SB, ostati visok na oko 70 odsto BDP-a u periodu od ove do 2025. godine.

Zbog pooštravanja globalnih finansijskih uslova i značajnih finansijskih potreba Crne Gore od oko deset odsto BDP-a u ovoj godini, zemlji će biti potrebno veoma pažljivo fiskalno upravljanje i jača kontrola nad svojim rashodima, ocenili su iz SB.

„Inflatorni pritisci ubrzavaju monetarno zaoštravanje, što se pretvara u skuplje spoljno finansiranje. Politička nestabilnost i kašnjenja u rešavanju institucionalnog zastoja su glavni domaći rizici. Ozbiljnost predstojećih izazova zahteva snažnu političku posvećenost i akcije za ublažavanje ovih rizika“, zaključili su iz SB.