Rast troškova zaduživanja Grčke i Italije

Troškovi zaduživanja Italije i Grčke porasli su na najviši nivo u poslednje dve godine, nakon sastanka Evropske centralne banke (ECB), što je uznemirilo investitore.

Prinosi na grčke desetogodišnje obveznice porasli su za 0,2 odsto na 4,26 procenata, što je više od nivoa koji je dostigao vrhunac tokom pandemije Covid-19. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice porasli su na 3,67 odsto, prenosi Financial Times.

ECB je u četvrtak potvrdila planove da prekine svoj program otkupa obveznica i da u julu povisi kamatne stope prvi put od 2011. godine, nagoveštavajući da bi u septembru i kasnije tokom godine moglo da usledi još agresivnije povećanje kamata.

Potez zaoštravanja monetarne politike najavljen je u cilju obuzdavanja rekordno visoke inflacije. To je dodatno zabrinulo investitore koji sumnjaju u sposobnost slabijih članica evrozone da podrže svoje ogromno zaduženje bez dalje podrške ECB.

Španski i portugalski dug takođe je ugrožen, dok se prodaja proširila na akcije evropskih banaka, od kojih su mnoge veoma izložene rasprodaji duga zbog posedovanja državnih obveznica. Predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) navela je da bi centralna banka mogla da reinvestira prihode od dospelih obveznica.

ECB drži obveznice kako bi sprečila stres na tržištu hartija od vrednosti. Lagard je najavila da bi ECB mogla da uvede novi alat za izbegavanje „fragmentacije“ evrozone tako što će odrediti limit na državne troškove zaduživanja, ali nije detaljno govorila o tome.

Prinosi na nemačke desetogodišnje obveznice, koje su merilo za evrozonu, porasle su blizu maksimuma iz 2014. godine na 1,28 odsto. Razlika između desetogodišnjih prinosa na italijanske i nemačke obveznice povećana je na 208 baznih poena, što je najveći raspon zabeležen u protekle dve godine, preneo je Nasdaq.