RAZVIJENA PORESKA KULTURA SUZBIJA SIVU EKONOMIJU Održana panel diskusija “Poreska kultura u Srbiji i kako je poboljšati” u organizaciji NALED

NovacPoreziPreduzetnik

10.11.2020 18:13 Autor: Ljiljana Begović

RAZVIJENA PORESKA KULTURA SUZBIJA SIVU EKONOMIJU Održana panel diskusija “Poreska kultura u Srbiji i kako je poboljšati” u organizaciji NALED RAZVIJENA PORESKA KULTURA SUZBIJA SIVU EKONOMIJU Održana panel diskusija “Poreska kultura u Srbiji i kako je poboljšati” u organizaciji NALED
NALED i Univerzitet u Beogradu, uz podršku Nemačke razvojne saradnje i kompanije KPMG, pokrenuli su studentsko debatno takmičenje „Poreska debata:Šap ili šargarepa“ sa ciljem... RAZVIJENA PORESKA KULTURA SUZBIJA SIVU EKONOMIJU Održana panel diskusija “Poreska kultura u Srbiji i kako je poboljšati” u organizaciji NALED

NALED i Univerzitet u Beogradu, uz podršku Nemačke razvojne saradnje i kompanije KPMG, pokrenuli su studentsko debatno takmičenje „Poreska debata:Šap ili šargarepa“ sa ciljem edukacije i uključivanja mladih u borbu protiv sive ekonomije.

Na samom početku takmičenja otvorena je panel diskusija pod nazivom „Poreska kultura u Srbiji i kako je poboljšati” .

Sa sličnim ambicijama, NALED je podržao i nacionalnu nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi 2020“, kako bi se građani bolje informisali i čitave porodice aktivirale i motivisale da daju svoj doprinos izgradnji odgovornijeg društva.

„Još od pokretanja Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije krajem 2014. godine, mnogo je urađeno kako bi se jačao poreski moral. Međutim, to je posao koji se ne završava i još moramo da radimo, kako bi dalje unapređivali ovu oblast, posebno u vreme krize u kakvoj smo danas”, naglašava Igor Lončarević, potpredsednik Saveza za fer konkurenciju.

Foto:NALED

Lončarević koji je takođe partner i rukovodilac odeljenja za poreske i pravne poslove kaže da istraživanja koje sprovodi NALED ukazuju da je više od tri četvrtine građana pokazalo visok nivo razumevanja da siva ekonomija nije opravdana. Ipak, velika većina nije u tome videla svoju ulogu. Tek svaka peta osoba uvek u radnji traži fiskalni račun, a isto toliko njih bi prijavilo radnju u kojoj ga nisu dobili.

I veći deo privrede pokazuje inertnost prema sivoj ekonomiji, iako prepoznaju da im nelojalna konkurencija ugrožava poslovanje. Četiri od pet predstavnika privrede ne opravdava poslovanje u sivoj zoni, ali bi tek svaki treći takav slučaj i prijavio. Bolja naplata poreza za njih je isključivo odgovornost države.

Foto: Pixabay.com
Foto: Pixabay.com

Promena svesti je bitan deo suzbijanja sive ekonomije

Iako Srbija naplati više od 1.000 milijardi dinara poreza, to je tek 20 odsto BDP, dok je u zemljama sa snažnom poreskom kulturom, taj udeo mnogo veći. 

„To jasno govori da moramo u kontinuitetu da jačamo svest da poreski prihod ne ide nekoj imaginarnoj državi. Taj novac čini naš zajednički budžet, iz kojeg se finansiraju školstvo, zdravstvo, putevi i druga javna dobra i usluge”, kaže Lončarević.

Studija OECD pokazala je da poštovanje poreskih obaveza nije određeno samo visinom poreskih stopa ili pretnjom kaznama. Određeno je širokim spektrom faktora, u koje, između ostalog, spada i lakoća poštovanja zakona, kapaciteti i efikasnost poreske administracije, kao i uloženi trud u edukaciju obveznika.

Lončarević naglašava da je izuzetno bitno jačanje svesti o važnosti plaćanja poreza, i da je tome posvećen veliki deo Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.

Plaćanje poreza
Foto: Pixabay.com

Za nekoga stimulativne za druge represivne mere

Prvi strateški dokument, u čijoj izradi su snage udružile resorne institucije i privreda, predstavlja dobar miks stimulativnih mera za sve koji žele da poštuju propise i represivnih mera ka onima koji ni pod kojim uslovima ne žele fer tržište.

Većina ovih mera spadaju u domen stimulativnih, poput: automatizacije sistema paušalnog oporezivanja koja je donela predvidivost za gotovo 100.000 preduzetnika. Tu su takođe i mere poreskog oslobođenja u prvoj godini poslovanja zahvaljujući kojoj je startovalo legalno oko 1.000 novih biznisa.

„Naglasio bih kao jednu od stimulativnih mera i uvođenje elektronskog sistema za  prijavu  sezonskih radnika uz pomoć kojeg je 43.000 sezonaca prvi put legalno angažovano, kao i razvoj eInspektora i uspostavljanje jedinstvenog Kontakt centra republičkih inspekcija za prijavu sive ekonomije“, zaključuje Lončarević.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.