Otvaranjem kineskog tržišta domaća poljoprivreda može biti razvijena poput holandske

Srbija je postala prva evropska zemlja sa kojom je Kina potpisala sporazum o izgradnji zajednice sa zajedničkom budućnošću.

Dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za studije Pojasa i puta pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu u razgovoru za Biznis.rs objašnjava značaj ovog sporazuma i ističe da je od izuzetne važnosti, pre svega, u oblasti ekonomije i međuljudske (people-to-people), odnosno naučno-tehnološke i kulturne saradnje.

“Dosadašnji nivo je bio izuzetno visok (najviši mogući u Evropi), ali novi unapređuje sve do sada postignuto i otvara nove mogućnosti. To znači da je poverenje Kine u Srbiju izuzetno visoko i da je Kina spremna da se još više angažuje oko pomoći Srbiji na svim poljima. Sam sadržaj – osim šest tačaka koje je predstavio predsednik Si – ostaju da se definišu u budućnosti, to je vrsta otvorene knjige”, kaže Mitić.

Kada je reč o samom konceptu ideje stvaranja zajednice sa zajedničkom budućnošću, to je osnovni diplomatski koncept Si Đinpinga, predstavljen 2013. godine, koji je temelj njegove vizije rešavanja ekonomskih, razvojnih i bezbednosnih problema u svetu.

Cilj inicijative nije stvaranje blokova ni saveza

Na osnovu tog koncepta je razvijen i Pojas i put, kao i nove inicijative u poslednje tri godine, poput Globalne razvojne inicijative, Globalne bezbednosne inicijative i Globalne civilizacijske inicijative.

“Poenta same inicijative jeste protivljenje dominaciji hegemona na globalnom planu, širenju alijansi i blokova, hladnoratovskom mentalitetu, i povratak međunarodnom pravu i Povelji UN, kao i pravu svake države da sama izabere sopstveni model razvoja”, objašnjava naš sagovornik.

Za sada je ovaj kineski koncept zajednice sa zajedničkom budućnošću prihvatilo sedam država ASEAN-a.

“Zajednicu zajedničke budućnosti sa Kinom dogovorile su Indonezija, Tajland, Malezija, Vijetnam, Mijanmar, Kambodža i Laos. Tu su i Mongolija, Pakistan, Južna Afrika. Očekuje se dalje širenje. U ovom trenutku čini se da samo Srbija i Mađarska imaju poverenje najvišeg nivoa u Pekingu. To ne znači da se ova situacija neće promeniti u budućnosti. Zavisiće od primene dosadašnjih dogovora i želje za dubljom saradnjom. Ne radi se o stvaranju novih alijansi, blokova ili saveza jer bi to bilo u suprotnosti sa samom suštinom inicijative”, navodi dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za studije Pojasa i puta pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Ugovor o slobodnoj trgovini koji Srbiji garantuje plasman roba i usluga na kinesko tržište bio je jedan od fokusa razgovora predsednika Si Đinpinga i Aleksandra Vučića.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da slobodna trgovina sa Kinom može ekonomski imati značaj jednak onome koji je imao Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU.

“Otvara nam se tržište koje je veličine tržišta Evropske unije, na kojem ćemo imati mogućnost da plasiramo naše proizvode, uz odgovarajuća ograničenja, baš kao i kada je reč o tržištu EU”, ističe Stevanović u razgovoru za Biznis.rs.

Govoreći o mogućim efektima, naš sagovornik kaže da će pre svega naša trgovina postati disperzovanija, odnosno neće biti dominantno sa CEFTA i EU, a ukupna spoljna trgovina Srbije na godišnjem nivou biće veća od BDP-a Srbije čime ćemo postati mala otvorena privreda u svakom smislu.

“Time ćemo biti manje kritično zavisni od ekonomskih turbulencija dominantnih partnera i tuđih konjuktura, a takođe manje su šanse da se ekonomija pretvori u fatalan mehanizam za politička uslovljavanja. Ako Srbija bude uživala pogodnosti slobodne trgovine sa Kinom kratko, to jest ako brzo postanemo članica EU (što je sa sadašnjom vladom malo verovatno), imaćemo prednost da smo uspostavili prisustvo na tržištu Kine i odgovarajuća partnerstva, što će biti benefit čak i kada prestane slobodna trgovina (verovatna posledica članstva u EU)”, navodi Stevanović.

U slučaju da se nastavi beskonačno pozicioniranje Srbije pred vratima članstva u EU, posebno ako je to obostrana želja i EU i Srbije, naš sagovornik smatra da ćemo onda stvoriti privredu koja je disperzovana i globalna, u političkom svetu gde Srbija teži da bude uspešan pelivan u multilateralnom svetu.

“Konačno, Kina nije više dominantno proizvođač jeftinih i loših proizvoda, nego privreda koja je načinila ozbiljan proboj u ekonomiju znanja i proizvode visoke vrednosti, tako da nema mesta starim strahovima od propasti srpskih firmi zbog nelojalnih konkurenata koji preplavljuju tržište lošom i jeftinom robom. Takođe, kako nismo do sada izgradili naše velike ekonomije znanja, nemamo razloga da imamo strahove poput onih u SAD i EU”, ocenjuje ekonomista.

Fokus na hrani i poljoprivredi

Glavni fokus sporazuma o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije je na poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima.

“Ako pucamo visoko sigurno je da možemo razmišljati o Srbiji koja ima poljoprivredu poput holandske u srednjem roku. Rast agrobiznisa bi mogla biti prva posledica. Takođe, vrlo je verovatno da će slobodna trgovina gurati investicije iz Kine u Srbiju i da ćemo preći iz faze gde smo imali malo učešće domaćih podizvođača i kooperanata u kineskim poslovnim operacijama u Srbiji u fazu koja više liči onima koje postoje kod zapadnih investicija i poslova u Srbiji”, smatra Aleksandar Stevanović i dodaje da je i rast saobraćaja takođe vrlo verovatan.

“Iako to nije posledica slobodne trgovine same po sebi nego ostalih sporazuma, moguć je snažan stimulans rastu ekonomija znanja u Srbiji. Konačno, vidimo i da će energetika u srednjem roku imati koristi od uznapredovalih odnosa Srbije i Kine. Sve u svemu, sadašnja vlada je stavila značajne karte na Srbiju kao globalnog igrača u multilateralnom svetu, a da li je to prava politika (koja nosi potencijalno velike dobitke i potencijano veće rizike) u odnosu na sigurnost EU integracija pokazaće vreme”, zaključuje ekonomista Aleksandar Stevanović.

Sutra: Osvajanje sveta pomoću razgranate međunarodne saradnje u nauci