Rusija pred bankrotom

Ruski suvereni bankrot postao je verovatniji nakon što su američki regulatori tržišta obveznica objavili u sredu da je Moskva propustila obavezu da servisira svoj državni dug, tako što je ponudila kreditorima plaćanje kamata na dolarske obveznice denominovane u rubljama.

Isplate u rubljama izvršene su 6. aprila nakon što je američka banka JP Morgan odbila da prenese 649 miliona dolara vlasnicima ruskih obveznica sa računa Centralne banke Rusije, koji je zamrznut zbog sankcija, prenosi Wall Street Journal.

Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država nije dalo banci odobrenje da proknjiži uplatu. Ukoliko Rusija ne uplati ovaj iznos do 4. maja, kada ističe grejs period, ona će formalno biti u stanju neispunjenja obaveza.

Prema oceni analitičara finansijske kompanije Moody’s, takva situacija „može da se smatra neispunjenjem obaveza“. Rusko Ministarstvo finansija tvrdi da je ispunilo svoje obaveze pokušavajući da plati kamatu na dug u rubljama. Investitori koji kupuju instrumente osiguranja koji štite vlasnike ruskih državnih obveznica u slučaju neizmirenja obaveza, procenjuju verovatnoću defolta na 93 odsto.

Rusija istražuje načine da preusmeri plaćanja preko domaćih institucija, kao i preko sopstvenog agenta za kliring. Međutim, ostaje nejasno da li ti napori imaju neke izglede za uspeh i da li bi ti potezi uopšte mogli da pomognu zemlji da izbegne neplaćanje obaveza. Jedna od opcija koja se razmatra je zamena stranih banaka koje deluju kao korespodentne banke i agenti za plaćanje u poslovima sa inostranim dugom sa CB Rusije, prenosi Bloomberg, pozivajući se na ruske Vedomosti.

Prema tom scenariju, isplate vlasnicima obveznica bi išle Centralnoj banci Rusije umesto stranoj korespodentnoj banci i agentu za plaćanje. Zatim bi ih preuzeo domaći klirinški agent, nacionalni depozitar za poravnanje. Odatle bi novac išao lokalnim vlasnicima obveznica ili na posebno kreirane račune „tipa C“ za vlasnike obveznica iz takozvanih neprijateljskih zemalja.

Rusiji bi oslanjanje na sopstvenog domaćeg klirinškog agenta omogućilo da zaobiđe inostrane rivale koji su obustavljali plaćanja ruskim investitorima. Eurocelar i Clearstream, koji obrađuju plaćanja kao centralni depozitari hartija od vrednosti, blokirali su račune koje nacionalni ruski depozitar ima kod sebe, ostavljajući neizvesnim plaćanja lokalnim vlasnicima obveznica.

Ruski lobi za veliki biznis, Unija industrijalaca i preduzetnika, iznela je sličan predlog za korporativne zajmoprimce kao deo plana grupe da izbegne talas unakrsnih neispunjenja obaveza i zamrzavanja inostranih sredstava. Prema njihovom predlogu, nerezidenti bi primali uplate za obveznice na posebne devizne račune kod ruskih banka, zajedno sa pravom da prodaju sredstva Ministarstvu finansija ili njegovom agentu.

Ovaj potez bi trebalo da pomogne ruskim kompanijama koje su bile prinuđene na tehničko neizvršenje obaveza, jer se njihova plaćanja kamata zadržavaju u mreži procesa inostranih banaka. Neki ruski subjekti koji ne podležu američkim sankcijama takođe su naišli na kašnjenja. Banka Citigroup je, na primer, naložila kompaniji Severstal da traži posebno izuzeće od američkog Ministarstva finansija pre obrade naloga za plaćanje kamata.

Ruski državni zajmodavac VTB dao je investitorima uvid u to kako bi ovi modeli mogli da funkcionišu kada je u rubljama uplatio kamate na evroobveznice denomirane u dolarima. Investitori iz Rusije primili su sredstva na svoje račune u rubljama, dok je ruska valuta prebačena na posebne „C“ račune za investitore iz zemalja koje nisu prijateljske. Promena agenata za plaćanje zahteva saglasnost većine kreditora, a u nekim slučajevima investitori moraju da budu obavešteni o promeni nekoliko meseci ranije.

Nije međutim jasno da li bi isplata u rubljama pomogla Rusiji i njenim velikim kompanijama da izbegnu neizvršenje obaveza. Namera Rusije da u rubljama plati svoje dolarske obveznice koje dospevaju 2022. i 2024. godine, dovela je do toga da je S&P Global Ratings smanjio kreditni rejting Moskve na „selektivno neizvršenje obaveza“.

Neispunjavanje obaveza utiče, pre svega, na ugled u investicionoj zajednici i kao rezultat toga na mogućnosti naknadnog zaduživanja. Argentina nakon defolta nije mogla da uđe na međunarodno tržište duga skoro 20 godina.

Skoro polovina ruskih zlatnih i deviznih rezervi, oko 300 milijardi dolara, zamrznuta je zbog sankcija. Sredstva Banke Rusije zamrzle su SAD, EU, Velika Britanija, Kanada, Novi Zeland, Japan i Južna Koreja. Banka Rusije najveća je centralna banka čija je imovina ikada zamrznuta, a SAD su ranije blokirale rezerve Irana, Venecuele, Libije, Severne Koreje i Sirije.

Guvernerka ruske Centralne banke Elvira Nabiulina najavila je da će tužiti zemlje koje su zamrzle ruske rezerve, ali stručnjaci ocenjuju da to neće dati rezultate, jer to nije uspevalo ni drugim zemljama, a sudski postupci trajali su godinama.