Francuska blokirala 22 milijarde evra ruske centralne banke, EU razmatra naftni embargo

Francuska je zamrznula imovinu centralne banke Rusije u vrednosti 22 milijarde evra, kao i nekretnine u vlasništvu ruskih državljana vredne oko pola milijarde evra, saopštio je francuski ministar finansija Bruno Le Mer (Bruno Le Maire).

„Zamrznuli smo imovinu centralne banke Rusije u iznosu od 22 milijarde evra. Osim toga, zamrznuli smo sredstva na računima privatnih lica u francuskim finansijskim institucijama u iznosu od 150 miliona evra“, izjavio je Le Mer za RTL, prenosi Business Standard.

Francuska je zamrznula i oko 30 nekretnina ruskih državljana ukupne vrednosti oko 850 miliona evra, naveo je francuski ministar. Zamrzavanje ruske imovine usledilo je kao odgovor Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i država saveznica na vojnu intervenciju Rusije u Ukrajini, koja je započela 24. februara. Zapadni saveznici uveli su sveobuhvatne sankcije ruskom finansijskom sektoru.

Prema navodima ruske agencije TASS, u Holandiji je zamrznute ruska aktiva u iznosu većem od 200 miliona evra. Nakon što su proglasile sankcije ruskim tajkunima i ključnim donosiocima odluka u Kremlju, evropske zemlje počele su da zamrzavaju imovinu u njihovom vlasništvu, a reč je o vilama, avionima i superjahtama.

Vrednost zaplenjene ruske imovine u evropskim zemljama tokom protekle dve nedelje procenjuje se na više od milijardi dolara, a najviše je zaplenjeno u Italiji. Od sedmorice ruskih bogataša zaplenjeno je oko 780 miliona dolara, prenosi Reuters. Najvrednija pojedinačna zaplena je jahta ruskog milijardera Andreja Meljničenka, vredna 530 miliona evra.

Španske vlasti prikupljaju podatke u nameri da zaplene treću superjahtu za koju veruju da pripada ruskom oligarhu. Vrednost jahte „Crescent“, registrovane na Kajmanskim ostrvima procenjena je na oko 600 miliona dolara. Prethodno su zaplenjene dve jahte u vlasništvu ruskih bogataša, u Barseloni i na Majorci, prenosi Washington Post.

Ministri odbrane i spoljnih poslova država članica EU sastaju se u ponedeljak u Briselu gde će razgovarati o mogućnosti uvođenja dodatnih sankcija Moskvi. Posebno će razmotriti, kako navodi Reuters, da li će biti uveden embargo na uvoz nafte iz Rusije, a iz Francuske, koja je trenutno predsedavajuća EU navodi se da ova tema ne bi trebalo da bude tabu.

Kroz četiri paketa evropskih sankcija koje su uvedene u protekle tri nedelje, obuhvaćeno je 685 Rusa i Belorusa, kao i ruske finansije i trgovina. Peti paket bi trebalo da uključi još pojedinaca, ali najteži ekonomski izazov bila bi odluka o sankcionisanju uvoza ruske nafte, koju su donele SAD i Velika Britanija.

Za uvođenje naftnog embarga najsnažnije se zalažu baltičke zemlje, dok Nemačka nije za to. Prema neimenovanim izvorima, Nemačka upozorava da ne treba delovati prebrzo zbog već visokih cena energije u Evropi. Moskva je upozorila da bi evropske sankcije ruskom izvozu nafte mogle da je navedu na zatvaranje gasovoda prema Evropi.