Srpska ekonomija na raskrsnici

Državni zvaničnici Srbije najavili su odmah posle izbora održanih 3. aprila da će do određene korekcije ekonomske politike morati da dođe, usled novih okolnosti nastalih rusko-ukrajinskom krizom. Ekonomisti već prognoziraju da će privredni rast svih zemalja Balkana biti niži od očekivanog, a istovremeno inflacija nastavlja da raste, podstaknuta u najvećoj meri cenama hrane i energenata. I centralne banke polako napuštaju politiku jeftinog novca, pa se u narednom periodu mogu očekivati veće kamate, prvo američkog FED-a, a onda i Evropske centralne banke.

Jedno od ključnih pitanja, na koje bi rukovodstvo Srbije uskoro trebalo da da odgovor, jeste – da li će naša zemlja uvesti sankcije Rusiji, poput većine članica Evropske unije, i tako uskladiti svoju spoljnu politiku sa EU? Od odluke kojoj strani ćemo se prikloniti u velikoj meri će zavisiti i ekonomski rezultati u narednom periodu.

“Mislim da će Srbija na svaki mogući način gledati da izbegne uvođenje sankcija Rusiji, koja je trenutno u situaciji kao Srbija 1999. godine, samo još deset puta goroj. Rusija sada broji one koji su na njenoj strani i to je za Srbiju loša pozicija u smislu da nas pritiskaju i jedni i drugi. Šta god da uradimo uvek će jedni biti nezadovoljni”, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

On podseća da naša država s jedne strane jeste na evropskom putu, ka članstvu u EU, ali s druge strane od Rusije zavisimo i ekonomski i politički. Kako ističe profesor Savić, tačno je da se dve trećine spoljne trgovine Srbije realizuje sa EU, ali Evropa nam u tim aranžmanima ništa ne poklanja.

“Njihove kompanije i trgovci su došli u Srbiju zato što imaju interes. Sa Rusijom je nešto drugo. Mislim da je situacija zapravo mnogo složenija nego što nam se čini, a biće i još gora”, tvrdi naš sagovornik.

S druge strane, navodi Ljubodrag Savić, ni na unutrašnjem planu nam ne cvetaju ruže. On kaže da smo potrošili veliki novac, negde opravdano negde neopravdano, računajući na jeftine kredite u dužem periodu.

“Mislim da naša vlast nije dobro procenila da vreme jeftinog novca neće dugo trajati. Krediti se samo zanavljaju i ide se dalje, dugovi se ne vraćaju i tako ceo svet funkcioniše. Ukupna zaduženost sveta je četiri puta veća od svetskog BDP-a. Ali nije strašno zaduživati se, pa čak ni to što raste spoljni dug u apsolutnom iznosu, najveći problem je koliko to košta, kolika je kamata”, naglašava profesor Savić.

On zaključuje da će krediti koštati sve više, a stopa privrednog rasta Srbije svakako neće biti ona prognozirana, i to zbog svih globalnih dešavanja. Kao još jedan važan ugao koji treba da imamo u vidu kada je reč o “ruskoj priči”, ističe mogućnost prestanka dotoka gasa, a onda se postavlja pitanje i šta će uraditi sve ove kompanije koje su došle u Srbiju, jer neće moći da posluju kako su planirale.

I ekonomista Jurij Bajec smatra da Srbija mora dobro da razmisli i da iznese svoju stratešku poziciju, imajući u vidu činjenice koje proizilaze iz rusko-ukrajinskog konflikta i rane procene energetske zavisnosti Srbije od Rusije.

Takođe podseća na činjenicu da je Srbija izuzetno ekonomski povezana sa Evropskom unijom, kada se pogleda spoljna trgovina i kretanje stranih direktnih investicija.

“Imajući u vidu sve to moramo da znamo da sve zemlje EU ozbiljno umanjuju svoje ranije prognoze u pogledu privrednog rasta i inflacije. Srbija će biti deo tog procesa usporavanja ekonomskog rasta i opasnosti od inflacije koja može i da se poveća. Drugim rečima, prosto je očekivano da će ranije planirana stopa rasta BDP-a u ovoj godini biti niža, kao i da će predviđena stopa inflacije biti veća”, rekao je Bajec u razgovoru za Biznis.rs.

On je naglasio da na bankarskom tržištu postoji konkurencija i da je moguće da će banke donekle uvažiti činjenicu da novac poskupljuje, ali u tom smislu ne moraju mnogo da dižu svoje kamate na kredite.

“Jedino treba imati u vidu da banke ne prate samo monetarnu politiku NBS, nego i Evropske centralne banke. Ako ti izvori finansiranja postanu skuplji tako što će ECB podići kamate – mada ona to veoma oprezno radi, za razliku od SAD – to bi moralo da se odrazi i na bankarske kredite”, zaključuje naš sagovornik.