Srbija mora da insistira na brzom prijemu u EU

Rat u Ukrajini imaće veći uticaj na Srbiju nego na većinu drugih zemalja istočne Evrope, zbog bliskih ekonomskih i političkih veza sa Rusijom, ocenjuju analitičari Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije u svom najnovijem prolećnom izveštaju. Oni smatraju da pravi izazovi za našu zemlju proizilaze upravo iz politike balansiranja između EU i Rusije.

Kao stručnjak za Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović u razgovoru za Biznis.rs kaže da Srbija mora da insistira da dobije brzi prijem u EU, zajedno sa svim zemljama Zapadnog Balkana.

„Takođe, treba tražiti direktnu finansijsku podršku od EU, da bi se ublažili ekonomski gubici od skuplje energije i, generalno, od distanciranja od Rusije. Paralelno sa tim, treba raditi na smanjivanju energetske zavisnosti od Rusije. Kratkoročno, treba se razgovarati sa zemljama koje bi mogle zameniti ruski gas, kao što su neke arapske države sa kojima Srbija ima tradicionalno dobre odnose. Na duži rok, mora se investirati više u obnovljive izvore energije, za koje Srbija ima veliki potencijal“.

Da li su lošijim ekonomskim rezultatima Srbije na početku godine ugroženi infrastrukturni projekti?

„Mislim da još uvek nisu, jer su naše nove projekcije da će srpska ekonomija ipak rasti, i ove i naredne godine, oko 3,5 odsto. To jeste slabije nego što se ranije očekivalo, ali je ipak neki rast. Naravno, ako rat u Ukrajini eskalira i dođe do većih političkih turbulencija, Srbija bi mogla ući i u recesiju, i tada bi i infrastrukturni projekti usporili, zbog slabijih budžetskih prihoda. Ali to ipak nije naš primarni scenario.“

Kako će eventualno povećanje cene struje uticati na ekonomske tokove u Srbiji? Šta bi to značilo za privredu, a šta za potrošače?

„Poskupljenje struje bi u ovoj situaciji imalo ozbiljne negativne efekte. Inflacija bi se još više povećala, što bi još više smanjilo kupovnu moć ljudi, čime bi oni trošili manje, a to bi zaustavilo privrednu aktivnost. Takođe, povećala bi se i stopa siromaštva, jer poskupljenje struje, kao i hrane, više pogađa siromašne nego bogate. Kad su firme u pitanju, povećali bi se njihovi troškovi proizvodnje, što bi pogoršalo finansijske rezultate. To bi smanjilo investicije, a može dovesti i do zatvaranja pojedinih firmi. Zato je vrlo važno da se cena struje kontroliše u ovim uslovima, a ako već mora da se poveća da to bude minimalno i da država ponudi pomoć pogođenim ljudima i firmama.“

Uredbe o zamrznutim cenama osnovnih životnih namirnica i naftnih derivata još su na snazi. Šta će se desiti sa cenama kada pređu na tržišno formiranje?

„To zavisi od toga kakve će biti svetske cene u trenutku kada isteknu uredbe. Ako svetske cene budu visoke, odnosno više nego kad je došlo do zamrzavanja, nema dileme da će domaće cene skočiti nakon odmrzavanja. To se već videlo u nekim zemljama koje su prošle kroz ovo, kao Severna Makedonija. Makedonija je u martu odmrzla cene hrane i to je znatno povećalo cene, dovelo do panične kupovine i nestašica. Srbija bi trebalo da izvuče pouku iz makedonskog iskustva. Vlada mora držati cene zamrznute što duže, idealno dok se one ne spuste na svetskim tržištima, ili bar dok se domaća inflacija ne smiri. Ukoliko je to neizvodljivo, onda mora postupno povećavati cene, u periodu od nekoliko meseci, da ne bi došlo do naglog skoka, panike i nestašica.“

Ukoliko na globalnom nivou ne postoji optimizam za sledeću godinu za koju se predviđa da će biti još teža, kakva je onda projekcija za Srbiju?

„Naše projekcije su da će sledeća godina biti slična ovoj. Rast BDP-a Srbije sledeće godine bi bio 3.4 odsto, ove se očekuje da bude 3,6 odsto, što je manje-više isto. Inflacija bi se sledeće godine malo smanjila, očekujemo da bude oko šest odsto, a ove godine će biti oko 10 procenata.“

Ogroman uticaj krize na sve zemlje u regionu pokazuje potrebu za povezivanjem. Da li je inicijativa Open Balkan dobra platforma za saradnju?

„Open Balkan je u suštini dobra ideja, jer teži smanjivanju barijera na Balkanu, što bi trebalo da poveća ekonomsku i kulturnu saradnju, i tako poboljša odnose. Međutim, trenutno su uključene samo tri ekonomije regiona – Srbija, Albanija i Severna Makedonija. Moraju se napraviti napori da se uključe i ostali – Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo. Bez toga ideja neće dati željene efekte, pa bi čak možda i mogla dovesti do podele regiona na dva dela, što nikome ne odgovara. Balkanski region ima veliki ekonomski potencijal, ali samo ako radi zajedno.“