Ekonomista Jurij Bajec za Biznis.rs o usporavanju privrednog rasta, inflaciji i finansijskoj stabilnosti Srbije

Najvažnije obezbediti dalji priliv stranih direktnih investicija

BankeIntervjuInvesticijeNovacPoslovanje

2.5.2022 08:15 Autor: Marko Andrejić 15

Najvažnije obezbediti dalji priliv stranih direktnih investicija Najvažnije obezbediti dalji priliv stranih direktnih investicija
Očigledno je da Srbija, koja je postala ekonomski jako povezana sa svetom, mora da uzme u obzir sve ove ogromne promene koje su dodatno... Najvažnije obezbediti dalji priliv stranih direktnih investicija

Očigledno je da Srbija, koja je postala ekonomski jako povezana sa svetom, mora da uzme u obzir sve ove ogromne promene koje su dodatno nastale pored poremećaja vezanih za Covid-19, poremećaje koji su nastali sa rusko-ukrajinskom krizom, pogotovo što se ne može predvideti koliko će ona trajati, pa i kakve sve negativne efekte može da izazove. To je prva stvar o kojoj Srbija mora dobro da razmisli i da iznese svoju stratešku poziciju, imajući u vidu činjenice koje proizilaze iz rusko-ukrajinskog konflikta i rane procene energetske zavisnosti Srbije od Rusije.

Ovako ekonomista Jurij Bajec ocenjuje trenutni položaj Srbije i moguće pravce kretanja ekonomske politike naše zemlje posle izbora održanih početkom aprila. U razgovoru za Biznis.rs on govori o usporavanju privrednog rasta, finansijskoj stabilnosti zemlje, inflaciji i mogućem daljem rastu kamata.

“Druga stvar je da u generalnoj ekonomskoj politici Srbija mora da računa, kao i sve druge zemlje, na usporavanje privrednog rasta. Koliko god to bilo nepoželjno, to je činjenica s obzirom na sve poremećaje koji dolaze spolja, ne ulazeći trenutno u unutrašnje ekonomske probleme. Činjenica je da je Srbija izuzetno ekonomski povezana, naročito sa Evropskom unijom, kada pogledate spoljnu trgovinu i kretanje stranih direktnih investicija. Konačno, kada je reč o monetarnoj politici, mi faktički pratimo evro. Imajući u vidu sve to moramo da znamo da sve zemlje EU ozbiljno umanjuju svoje ranije prognoze u pogledu privrednog rasta i inflacije.

Srbija će biti deo tog procesa usporavanja ekonomskog rasta i opasnosti od inflacije koja može i da se poveća. Drugim rečima, prosto je očekivano da će ranije planirana stopa rasta BDP-a u ovoj godini biti niža, kao i da će predviđena stopa inflacije biti veća.”

Kako se možemo boriti sa ovim ekonomskim izazovima? Na koji način Srbija može da održi što veću stopu privrednog rasta i što manji rast cena?

“Mislim da je sa stanovišta ukupne finansijske stabilnosti najvažnije obezbediti dalji priliv stranih direktnih investicija, znajući i neke negativne efekte dosadašnjih ulaganja, i truditi se da njihov kvalitet sa stanovišta interesa Srbije bude malo drugačiji. Ako ne bude tog priliva nastaće problemi u pogledu ukupne makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje, jer je sadašnja situacija – koja će se možda i pogoršati – takva da je spoljnotrgovinska razmena Srbije ponovo u stanju da uvoz raste brže nego što se kreće izvoz, odnosno da ta razlika stvara spoljnotrgovinski deficit koji zatim mora da se pokriva parama iz drugih izvora. Do sada su to bile strane direktne investicije i doznake iz inostranstva.

Može se očekivati da će i doznake, zbog opšte krizne situacije u Evropi, biti manje i da će stizati manje novca u zemlju. S druge strane treba jako dobro proceniti, strateški razmisliti kako da se održi dobra veza sa svetom, imajući u vidu pre svega EU, jer je ona bila najviše prisutna i do sada. Strana ulaganja bi trebalo da ostanu na visokom nivou da bi novac od njih i od doznaka bio dovoljan da pokrije spoljnotrgovinski deficit i tako obezbedi finansijsku stabilnost, pa onda omogući i da Narodna banka Srbije nastavi politiku relativno stabilnog kursa, koja opet ima svoje važne implikacije na ukupnu stabilnost poslovanja privrede.

Dinari
Foto: Shutterstock

To bi bila uobičajena priča, ali nju treba uklopiti u sadašnje probleme koji nisu izazvani ekonomskim faktorima, nego ratom, a pre toga pandemijom, potpuno neekonomskog porekla. U tom smislu je i način prilagođavanja tim novim situacijama drugačiji.”

Vlada Srbije je uvela ograničenja cena goriva i osnovnih životnih namirnica, kako bi stabilizovala tržište, ali inflacija je svakako prisutna. Da li očekujete da bi moglo da dođe do značajnijeg rasta cena nakon što ove mere budu ukinute?

“S obzirom na to da ograničenja ne mogu večito da traju, ja bih bio oprezan u brzini napuštanja ovih mera. Na primer, jedno je držati ekonomsku cenu goriva, a drugo je i dalje određena zaštita osnovnih prehrambenih proizvoda, jer Srbija ipak ima resurse i mogućnosti da to malo duže vremena obezbedi. Imajući u vidu činjenicu da stanovništvo u velikom procentu koristi sredstva od svojih zarada i prihoda za hranu, bio bih oprezniji kod tih najosnovnijih proizvoda.

Tu treba biti umeren i proceniti, jer je vrlo osetljivo kako voditi tu politiku da s jedne strane obezbedite sve što sam naveo, a s druge strane da ne ugrožavate budžetske izdatke. Možda bismo mogli biti umereniji sa nekim drugim izdacima iz budžeta i time omogućiti da i politika relativno stabilnog kursa može da se nastavi.”

Narodna banka Srbije je nedavno, posle dugo vremena, povećala referentnu kamatnu stopu. Šta će ovaj rast kamate značiti za privredu, a šta za građane? Da li možemo očekivati skuplje kredite?

“Na bankarskom tržištu postoji konkurencija i moguće je da će banke donekle uvažiti činjenicu da novac poskupljuje, ali u tom smislu ne moraju mnogo da dižu svoje kamate na kredite. Jedino treba imati u vidu da banke ne prate samo monetarnu politiku NBS, nego i Evropske centralne banke. Ako ti izvori finansiranja postanu skuplji tako što će ECB podići kamate – mada ona to veoma oprezno radi, za razliku od SAD – to bi moralo da se odrazi i na bankarske kredite.

Lično mislim da Evropska centralna banka, s obzirom na ovu totalno nejasnu situaciju i probleme koje EU ima sa ekonomijom, energentima, cenama hrane… neće mnogo žuriti sa tim. Onda bih prosto očekivao jedno usporeno menjanje te politike i stalno jednim okom pratio tu međunarodnu situaciju koja je vremenski nepredvidljiva. Prelazak iz ekspanzivne monetarne politike u restriktivnu može jako puno da utiče ne samo na Srbiju, nego i na čitavu Evropu, na dalje usporavanje privrednog rasta i rast cena.”

Izbeći zamku stagflacije

“Upravo je sada situacija opasnosti od stagflacije – usporavanja, da ne kažem zaustavljanja privrede, uz istovremeni rast cena. Dakle, fiskalna politika, ono što se zove budžetska politika prihoda i rashoda, i s druge strane monetarna politika moraju jako da paze da izbegnu koliko god je moguće tu zamku stagflacije, bez obzira što ove godine ipak treba računati na neko usporavanje rasta i na relativno visoku inflaciju u odnosu na prethodni period.”

  • SUNCOKRET

    2.5.2022 #1 Author

    Slažem se sa treba biti veoma oprezan sa održavanjem cena osnovnih artikala.

    Odgovori

  • JANA

    2.5.2022 #2 Author

    To je nornalno ,moraju da dolaze stranci i moraju sto vise ulagati

    Odgovori

  • MARKO7

    2.5.2022 #3 Author

    Što više stranaca to je bolje!

    Odgovori

  • GOCA BG

    2.5.2022 #6 Author

    Nama treba madjionicar,sa ovim poskupljenjima i vestackim odrzavanjem,ne znam sta moze da nas iscupa…

    Odgovori

  • TATJANA

    2.5.2022 #7 Author

    Sto vise ulaganja i stranih i domacih

    Odgovori

  • kaćica

    2.5.2022 #8 Author

    To ce dosta znaciti za razvoj zemlje.

    Odgovori

  • MARA

    3.5.2022 #9 Author

    Ništa bez stranih ulaganja..

    Odgovori

  • Milovan94

    3.5.2022 #10 Author

    Strane dir investicije su danas najbitnije za zemlje u razvoju

    Odgovori

  • LIMUN ŽUT

    3.5.2022 #11 Author

    Što više investitora to je bolje, logično.

    Odgovori

  • Emilija

    4.5.2022 #12 Author

    Sto vise ulaganja to bolje

    Odgovori

  • TINA

    5.5.2022 #13 Author

    Bez ulaganja nema napretka

    Odgovori

  • MAJA

    9.5.2022 #14 Author

    Treba nam što više stranih investicija

    Odgovori

  • MAJA

    9.5.2022 #15 Author

    Mora se prvo uloziti

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...