Strani investitori ubrzano rasprodaju kineske akcije i obveznice

Tokom avgusta došlo je do snažnog odliva stranog kapitala sa kineskih berzi.

Proračun Financial Timesa zasnovan na podacima sa berze u Hong Kongu pokazuje da su investitori potpuno poništili neto kupovinu kineskih akcija u vrednosti od 7,4 milijarde dolara koja je usledila nakon najave kineskog Politbiroa 24. jula o novim ekonomskim podsticajnim merama.

Pored toga, poslednji podaci kineskog finansijskog regulatora pokazuju da je vrednost kineskih obveznica koje drže strani investitori pala za 37 milijardi juana u julu na 3,2 biliona juana, piše Poslovni dnevnik.

Finansijeri i analitičari procenjuju da se rasprodaja kineskih hartija od vrednosti ubrzala tokom avgusta i da će se verovatno ubrzati nakon ovonedeljnog iznenadnog smanjenja ključne kamatne stope kineske centralne banke. Promena kapitala koji sada teče iz kineskih hartija od vrednosti ukazuje na pad poverenja u prošlomesečno obećanje kineske vlade da će podstaći slabu ličnu potrošnju, da će se pozabaviti visokom nezaposlenošću mladih i pružiti dodatnu podršku sektoru nekretnina koji je dugo bio u problemima.

Nedavno je kriza dobila još dublji oblik nakon što Country Garden, jedan od najvećih investitora u oblasti nekretnina, nije uspeo da izmiri neke finansijske instrumente, a cene nekretnina u toj zemlji počinju da padaju.

„Mere koje su do sada preduzete razočarale su tržište“, rekao je za FT Mohamed Apabhaj (Mohammed Apabhai), šef trgovanja na azijskim tržištima u američkoj banci Citigroup. „Postoji rastuća frustracija i zabrinutost među investitorima zbog nedostatka bilo kakvog čvrstog političkog poteza“, dodao je Apabhaj.

Morgan Stanley banka juče je investitorima dala dodatne razloge za frustraciju. Ova investiciona banka snizila je procenu rasta kineske privrede ove godine na 4,7 odsto, sa ranije projektovanih pet odsto. Morgan Stanley je, takođe, snizio prognozu rasta kineskog BDP-a za 2024. godinu, sa 4,5 odsto na 4,2 odsto. Peking je za ovu godinu planirao godišnju stopu rasta od oko pet odsto.

Banka sa Wall Streeta je poslednja u nizu velikih brokerskih kuća koje su smanjile svoje prognoze za ekonomski rast Kine ove godine zbog razočaravajućih ekonomskih podataka. Ranije ove nedelje JPMorgan je smanjio prognozu rasta kineskog BDP-a za 2023. na 4,8 odsto, sa ranije očekivanih pet odsto, dok ju je Barclays snizio na 4,5 odsto, podseća Reuters.

Među razlozima za snižavanje projekcija za drugu po veličini svetsku ekonomiju, nalazi se i zabrinutost zbog posrnulog sektora nekretnina. Naime, kineski sektor nekretnina bori se sa krizom likvidnosti od kraja 2021. godine, kada je propala China Evergrande Group i pokrenula talas nelikvidnosti u sektoru.

Morgan Stanley je snizio procene kako bi „uzeo u obzir veće usporavanje kapitalne potrošnje zbog razduživanja u sektoru nekretnina i finansiranja lokalne samouprave, sa indirektnim efektima na potrošnju“.

Niz negativnih vesti se već odrazio na cene kineskih akcija, pa je tamošnji vodeći indeks CSI 300 sastavljen od akcija kompanija koje se kotiraju na berzi u Šangaju i Šenženu potpuno izbrisao rast od skoro šest odsto, koji je ostvario nakon odluka Politbiroa o novim ekonomskim merama. Prema mišljenju Vej Lija (Wei Lee), menadžera fondova u BNP Paribas Asset Managementu, sve veći jaz u prinosu između američkih i kineskih državnih obveznica ubrzao je rasprodaju kineskog duga. Razlika u prinosu, koja je počela da se povećava nakon što su SAD počele da povećavaju kamatne stope, a Kina počela da ih smanjuje, dostigao je ove nedelje najviši nivo u poslednjih 16 godina.

Poseban problem za kineska finansijska tržišta je to što istraživanja pokazuju da pesimizam stranih investitora u vezi sa kineskim hartijama od vrednosti postaje ukorenjen. Tako 84 odsto ispitanika u anketi koju je sprovela Bank of America među azijskim menadžerima fondova smatra da su kineske akcije usred dugoročne korekcije.

Odliv kapitala stranih investitora utiče i na kurs kineske valute. Nakon julskog rasta, podstaknutog direktnom i indirektnom državnom podrškom, kurs je sada u opadanju. U četvrtak je vrednost juana pala na 7,3 juana za jedan dolar, blizu najniže vrednosti u poslednjih 15 godina. Međutim, Vej Li ističe da je Narodna banka Kine do sada pokazala da je spremna da snažno brani kurs, i to više nego što devizno tržište očekuje.

Na primer, centralna banka može narediti državnim bankama da kupuju juan kako bi usporile njegov pad ili nametnule neformalna ograničenja na devizne transakcije. „Centralna banka i dalje ima druge alate u svom arsenalu“, kaže Li.

Vodeće kineske državne banke ubrzano prodaju dolare i kupuju juane na domaćem i deviznom tržištu kako bi pomogle u usporavanju pada kineske valute, saznaje Reuters ekskluzivno od insajdera, a prenosi Poslovni dnevnik. U prodaju su uključene i strane filijale u Londonu i Njujorku, kažu dva informisana izvora.

„Prodaja dolara od strane državnih banaka postala je’nova normalnost“, rekao je finansijer iz Šangaja koji je želeo da ostane anoniman. Juan je od početka avgusta izgubio 2,4 odsto vrednosti prema dolaru, a od početka godine šest odsto. Slična taktika zabeležena je prošlog septembra kada je Narodna banka zatražila od državnih banaka da se pripreme za prodaju dolara kako bi pomogle u odbrani kursa.