Sve veći broj ruskih firmi u Srbiji utiče na cene poslovnih prostora

Potražnja za poslovnim prostorom znatno je smanjena tokom pandemije korona virusa, jer je većina kompanija bila prinuđena da organizuje rad od kuće. Nakon dve godine stagnacije, ovaj deo tržišta nepokretnosti polako se vraća, a prema tvrdnjama poznavaoca prilika, tražnju podižu i firme koje zbog nestabilnih geopolitičkih okolnosti svoje kancelarije i poslovanje “prebacuju” u velike gradove u Srbiji.

U prvom polugodištu 2022. godine registrovano je 1.765 kupoprodaja poslovnih prostora na teritoriji Srbije i promet je povećan za devet odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

“Prometovali su se lokali, kancelarije, poslovni prostori za koje nije utvrđena delatnost, poslovni apartmani i skladišni i magacinski prostori. Najviše prometa poslovnih prostora realizovano je na teritoriji sledećih opština: Novi Sad – 241, Raška – 146, Novi Beograd – 142, Čajetina – 90, Medijana (Niš) – 64, Vračar – 52, Zvezdara – 52, Stari Grad (Beograd) – 49, Palilula (Beograd) – 45, Subotica – 41”, navodi se u izveštaju RGZ-a.

Na osnovu analize cena i površine prometovanih poslovnih prostora u prvom polugodištu ove godine, cene na nivou Srbiji kretale su se od 50 evra po kvadratu u Pomoravskom okrugu do 12.240 evra, koliko je koštao kvadrat poslovnog prostora u Beogradu.

“Tokom pandemije korona virusa potražnja se drastično smanjila, a i jedan period nakon ‘otvaranja’ i dalje je dosta zaposlenih radilo od kuće, tako da i sama tražnja nije bila na nekom visokom nivou. U poslednje vreme, ako isključimo dešavanja u Ukrajini, postoji standardno visoka tražnja, naročito za poslovnim prostorima A kategorije, kao što su u glavnom gradu Ušće Tower, West 65 kula, Airport City i drugi koji zadovoljavaju najviše moguće standarde”, kaže u razgovoru za Biznis.rs izvršni direktor agencije za nekretnine City Expert Miloš Mitić.

Ipak, naš sagovornik ističe da zbog trenutnih okolnosti prouzrokovanih sukobom u Ukrajini mnoge firme “prebacuju” svoje poslovanje u velike gradove u Srbiji.

“Primetno je da se dosta firmi iz Moskve relocira pre svega u Beograd, ali i u druge gradove poput Novog Sada i Niša. Reč je uglavnom o velikim kompanijama koje traže velike kvadrature i takođe utiču na poremećaj ponude i potražnje, i što se tiče stanova i što se tiče poslovnih prostora. Takve firme povlače i dosta zaposlenih koji traže stanove, pa to utiče da se dopuni tražnja”, kaže Mitić.

Prema njegovim rečima, najveći problem je nestabilnost i to što se još uvek ne zna u kom pravcu će se tržište kretati.

“Ne pričamo samo o nekretninama, nego o privredi uopšte. Firme ne ulaze u nove prostore ukoliko im nije poprilično žurno da to urade, zato svi čekaju da prođe zima i da vide u kom pravcu će se privreda kretati”, dodaje on.

Veliki raspon cena – kvadrat od 2.000 do 15.000 evra

U prvom polugodištu 2022. godine, kako pokazuje izveštaj RGZ-a, najviše su se tražili poslovni prostori do 30 metara kvadratnih (33 odsto), zatim od 30 do 60 kvadrata (30 odsto), od 60 do 150 kvadrata (22 odsto) i preko 150 kvadrata svega 15 odsto.

Kada je reč o kupovini i cenama za iznajmljivanje poslovnog prostora, Miloš Mitić kaže da sve zavisi od lokacije i kvadrature, i da je važno da li se nalazi u okviru poslovnih kondominijuma, zgrada ili u stanovima koji su prenamenjeni u poslovni prostor.

“Poslovni prostor se pri iznajmljivanju takođe gleda po kvadratu. U zavisnosti od lokacije može se naći za sedam-osam evra po kvadratnom metru, pa do 15 evra. Ako pričamo o poslovnim prostorima A kategorije, iznajmljivanje košta od 20-25 evra, pa do 40 evra po kvadratnom metru. Što se tiče kupovine, cene su različite, zavise od samog prostora i lokacije, pa idu od nekih 2.000-2.500 evra do 10.000-15.000 evra po kvadratu. Primera radi, poslovni prostori u okviru Beograda na vodi i u popularnoj kuli kreću se između 3.500 i 4.500 evra po kvadratu, a slična situacija je i u Westu”, zaključuje Mitić.