Tri prosečne plate za jedan kvadratni metar stambenog prostora

Poslednjih meseci u većini zemalja regiona cene kvadrata neprestano beleže rast. Zagreb je pretekao Beograd kada su cene nekretnina u pitanju. Agenti za nekretnine kažu da cene u Hrvatskoj mnogo variraju u zavisnosti od lokacije. Sve zavisi da li se stan kupuje u Zagrebu, na primorju ili drugim delovima Hrvatske.

Međutim, za prosečnu cenu kvadrata stambenog prostora u Srbiji morate raditi tri meseca, jer je prosečna plata 550 evra, dok je prosečna cena kvadrata 1.400 evra.

“Što se tiče regiona, i u Sarajevu i u Zagrebu, Beogradu, cene stanova su u proseku slične. Ako je po poslednjim podacima prosečna plata u Srbiji, kako statistika kaže, 500 evra, trebalo bi da imamo tri plate da bismo došli do jednog kvadrata čija je prosečna cena oko 1.400 evra. Dakle, ako za jedan kvadrat stambenog prostora treba da izdvojite tri prosečne zarade, to znači da je cena po svim parametrima previsoka”, kaže za Biznis.rs Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

Naš sagovornik kaže da je nekada cena stanova koje je gradilo preduzeće Komgrap bila oko 750 nemačkih maraka, a da je prosečna plata bila između 500 i 600 nemačkih maraka, te da je bilo i mnogo lakše doći do stana. Danas, kako kaže, u većini zemalja regiona morate izdvojiti dve do tri prosečne plate da biste došli do jednog kvadrata stambenog prostora.

“Postoje i ekstremi, stanovi koji se u nekim delovima Srbije, Hrvatske i Slovenije prodaju i za šest do sedam hiljada evra po kvadratu, ali kada je reč o prosečnoj ceni stanova to je uglavnom svuda slična situacija. Najbolje se u Srbiji prodaju stanovi čija je cena kvadrata oko 1.500 evra, to nisu baš centralne gradske zone, već treća i četvrta gradska zona”, navodi Rodić.

Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda za 2020. godinu, u Srbiji je u prošloj godini prodato nekretnina u vrednosti od 4,2 milijarde evra, a najskuplji kvadrat je bio 9.632 evra, i to u Beogradu na vodi. U istom periodu, 67 odsto nekretnina je kupljeno u kešu, a 33 odsto su stambeni krediti.

“Nekretnine se u poslednje vreme plaćaju uglavnom kešom, jer se ljudi plaše da će im ušteđevina ili gotov novac koji imaju propasti. Naročito je prodaju nekretnina za keš “pogurala” pandemija. Mnogi su zbog krize prodavali svoje biznise, pa su zbog straha da im daj novac ne propadne ili se potroši, ulagali u kupovinu nekretnina. Takođe, zbog straha od inflacije, mnogi se odlučuju da svoj novac ne ulože ili oroče u banci, već u kupovinu stana ili kuće”, objašnjava Goran Rodić.

Operativni direktor agencije City Expert Miloš Mitić kaže da je konstantan rast cena kvadratnog metra definitivno u poslednjih nekoliko godina okrenuo veliki broj ljudi, koji imaju neku vrstu štednje, ka tome da tu štednju plasiraju na tržište nekretnina.

Pored toga, u prilog ovoj tvrdnji govori i činjenica da su trenutne kamatne stope na štednju u bankama na rekordno niskom nivou i kreću se u rasponu do jedan odsto. Ova kriva se u poslednjih pet godina kreće u suprotnom pravcu u odnosu na cenu nekretnina. Tako da u takvoj postavci sve veći broj ljudi preferira ulaganje u nekretnine.

Cene nekretnina se neće mnogo menjati

Naši sagovornici dele mišljenje da se cene kvadrata neće drastično menjati do kraja ove godine.

Goran Rodić smatra da je moguće poskupljenje od nekoliko procenata zbog rasta cene građevinskog materijala izvesno, jer će investitori gledati da poskupljenje ugrade u krajnju cenu za kupca, da ne bi oni imali veće troškove.

“Cena stana najviše zavisi od lokacije, to je najbitniji faktor kod formiranja cene nekretnine. Najmanja je cena izvođačka, tu su razni parafiskalni nameti, takse, cena zemljišta. Imate na Dedinju kod dvora kuću sa bazenom od 600 kvadrata po 1.000 evra kvadrat, jer ćete teško naći nekog ko će dati 600.000 evra za nju, zato što sad i oni koji imaju novca neće da se eksponiraju, jer takav iznos ne može doći iz kredita i iz redovnog radnog odnosa. Realna cena kvadrata na Novom Beogradu je od 1.800 do 2.500 evra, dok u centru ide do 3.500 evra“, zaključuje Goran Rodić.