Turska valuta ojačala 40 odsto u dva dana

Turska lira je nastavila svoj rast snažnim tempom, tempom od 23 procenta u ponedeljak, koji je usledio nakon najave vlade o vanrednim merama za jačanje valute.

Lira je porasla za čak 20 odsto u odnosu na američki dolar, čime je rast turske nacionalne valute od petka povećan na više od 40 odsto. Valuta se pomerila sa rekordno niske vrednosti od 18,3633 za američki dolar rano u ponedeljak na čak 11,0990 u Istanbulu u utorak ujutro. Dvodnevni rast je najveći od 1983. godine, prema podacima koje je prikupio Bloomberg.

Valuta je porasla u ponedeljak nakon što je vlada predsednika Redžepa Tajipa Erdogana (Recep Tayyip Erdogan) saopštila da planira niz mera, uključujući uvođenje programa za zaštitu štednje od fluktuacija kursa lire. Vlada će nadoknaditi gubitke koje su pretrpeli vlasnici depozita u lirama ako njen pad u odnosu na čvrste valute premaši kamatne stope koje su obećale banke, rekao je Erdogan. 

Nove vladine mere imaju za cilj da ublaže potražnju maloprodajnih investitora za dolarima i okončaju tromesečna previranja za nacionalnu valutu. Ali kako će lokalni investitori reagovati – i da li su nove politike održive – ostaje da se vidi.

Turske petogodišnje kreditni svopovi ostaju na oko 624 bazna poena, što je blizu najvišeg nivoa od aprila prošle godine, što ukazuje na to da investitori i dalje gaje zabrinutost zbog sposobnosti zemlje za otplatu duga.

Erdoganove najave „mogle bi pomoći valuti, ali mislim da se sve svodi na kredibilitet i da li deponenti veruju da je to politika koja se zaista može primeniti“, rekao je Brendan Mekena (Brendan McKenna) valutni strateg u njujorškoj banci Wells Fargo. „Trenutno turske institucije nemaju baš mnogo kredibiliteta, tako da može biti izazova da se privuku štediše u lirama“.

Turska valuta je godinama pod udarom jer je Erdogan preuzeo čvršću kontrolu nad ekonomijom, a smene na vrhu centralne banke su se ubrzale. Turski lider ide ka opštim izborima 2023. godine, prvim od njegovog šokantnog poraza na opštinskim izborima 2019. godine, na kojima su Istanbul i Ankara izgubili od opozicije prvi put u četvrt veka.

Investitori će biti fokusirani na to koliko će biti pozitivnih reakcija sa globalnih deviznih tržišta kada trgovci u regionu budu imali priliku da se zaista odmere. Najava mera i preokret su se dogodili u nedelji pogođenoj praznicima i pred kraj godine, što su faktori koji su istorijski uticali na likvidnost tržišta.

Pre nedavnog oporavka, lira je od septembra izgubila oko polovinu svoje vrednosti u odnosu na američki dolar, sa padom koji se ubrzavao nakon što je Erdogan prošlog meseca predstavio ekonomski model koji se oslanja na niže troškove zaduživanja i jeftiniju valutu. Erdogan je rekao da Islam zahteva niže kamatne stope.

Centralna banka je od septembra smanjila jednonedeljnu repo stopu za pet procentnih poena, u skladu sa Erdoganovim zahtevima. Monetarna vlast je takođe četiri puta ovog meseca intervenisala na deviznom tržištu kako bi zaustavila depresijaciju valute.