U 2021. godini načinjeni veliki koraci u razvoju domaćeg tržišta kapitala za startapove

Startap kompanije su tokom 2021. godine igrale značajnu ulogu u privredi Srbije, ne samo na mikro, već i na makro nivou. Nove runde investicija, izlazak na svetsko tržište, ali i akvizicije od stranih velikih globalnih igrača obeležili su proteklu godinu u startap svetu. Takođe, krajem godine usvojena je Strategija razvoja startap ekosistema do 2025. godine, koja bi trebalo da bude putokaz i podrška za dalji napredak inovativnih startapa u Srbiji.

Partner u investicionom fondu ICT Hub Venture Miloš Matić kaže za Biznis.rs da je protekla 2021. godina bila rekordna u svim segmentima vezanim za tehnološke startape i IT industriju – kako kod nas, tako i globalno.

„Govoreći iz ugla privatnog VC (venture capital) investitora, ukupna količina kapitala i nivo pojedinačnih investicija u regionalne tehnološke kompanije koje viđam su impresivni i raduju me jer verujem da će se naš region dodatno razviti. Veliki koraci u razvoju našeg tržišta kapitala vezanog za startape su već načinjeni sa novim legislativama i poreskim podsticajima. Zajedno sa novim programima podrške, opcijama za dobijanje bespovratnih sredstava i dodatno finansiranje, verujem da će broj i kvalitet domaćih (i regionalnih) startapa porasti, što je nešto ka čemu težimo sve vreme. Što više budemo rasli i razvijali neke vidove specijalizacije na globalnom nivou, zauzećemo bolju poziciju u ovoj utakmici “ekonomije znanja”. Verujem da smo trenutno na dobrom putu da to i postignemo“, ocenjuje Matić.

Strategija razvoja

Godina koju smo ispratili značajna je za ovaj sektor jer je u decembru Vlada Srbije usvojila Strategiju razvoja startap ekosistema za period od 2021. do 2025. godine, čiji je cilj da podstakne njihov razvoj, tako da Srbija stigne do broja od 800 do 1.200 aktivnih startapa. Oni bi trebalo da nastave da privlače kvalitetne kadrove i investitore iz Srbije i sveta i dodatno podstaknu razvoj i podršku startap ideja.

Strategija razvoja startap ekosistema, između ostalog, treba da podrži i unapređenje startap preduzetničkih kapaciteta kroz obrazovne programe. Planirano je uvođenje sadržaja o startap preduzetništvu na svim nivoima obrazovanja.

U izveštaju Startup Genome iz septembra 2021. godine, navedeno je da je Srbija svetski lider u privlačenju stranih direktnih investicija, a magazin Financial Times proglasio je Srbiju dva puta u poslednje tri godine za destinaciju broj jedan za privlačenje stranih ulaganja, kao i za zemlju koja stvara najviše radnih mesta od direktnih stranih investicija na milion stanovnika.

Kada su u pitanju ulaganja u inovacioni i startap ekosistem, Srbija je ocenjena kao jedan od lidera u stvaranju uslova za privlačenje stranog kapitala u ovaj sektor, a posebno u ekosistemu Beograda i Novog Sada.

U junu ove godine Vlada Srbije je najavila da će iz budžeta izdvojiti sredstva za program podrške radu regionalnih inovacionih startap i Smart City centara u 2021. godini u ukupnom iznosu od 45 miliona dinara. Novim programom biće utvrđeni ciljevi, korisnici, namena sredstava, uslovi za dobijanje sredstava, finansijski okvir, neophodna dokumentacija, način izbora prijava, način prijavljivanja, zaključivanje ugovora i praćenje realizacije aktivnosti.

Doprinos inovacionom ekosistemu dalo je i više od 100 inovatora kroz 30 preporuka za kreiranje regionalnog programa podrške, uključivanje startapova u lance proizvođača i stimulisanje većeg učešća zaposlenih u inoviranju u okviru programa Startech, saopšteno je iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), poslednjeg meseca u 2021. godini.

Nove investicije

Miloš Matić ističe kao dobar primer investiciju u kompaniju Trickest u vrednosti 1,6 miliona dolara. Rundu je predvodio Credo Ventures, a pratio Earlybird, Moonfire i osnivači rumunskog jednoroga UiPath-a. Takođe izdvaja investiciju u Orgnostic, koja je iznosila pet miliona dolara, a koju je predvodio Earlybird. Značajna startap investicija je i Anari Ai, početkom ove godine, u iznosu od dva miliona dolara, koju je takođe predvodio Earlybird.

Startap firma Tenderly saopštila je u avgustu da je prikupila oko 12,85 miliona evra u prvoj rundi finansiranja. Beogradski startap već je ranije tokom 2021. godine prikupio sredstva od 3,3 miliona dolara. Inače, kako je pisao naš portal, o ovom srpskom startapu bruje svetski mediji.

Startap iz Srbije Joberty Technologies je na EXPO Dubai 2020 u oktobru proglašen najboljim u kategoriji marketinških tehnologija na takmičenju Supernova izazov na Gitex Future Stars, najvećem događaju posvećenom razvoju startapova u regionu Bliskog istoka, Severne Afrike i Južne Azije. Joberty Technologies je pobedio u konkurenciji više od 750 najboljih startapova iz čitavog sveta i osvojio nagradu od 4.000 dolara.

Krajem oktobra objavljeno je da su startap kompanije koje rade na razvoju tehnologija za borbu protiv klimatskih promena prikupile u tekućoj godini rekordnih 32 milijarde dolara na globalnom nivou, prema rezultatima jednog istraživanja.

Da nade za budućnost startap ideja ima potvrdilo je i proglašenje najboljih u okviru programa startap akceleratora Univerzum, Univerziteta u Beogradu i kompanije Mozzart, koji su nagradili najbolje ideje sedam startapa – SOMA BioWorks, Perun lab, Klik Cash, Inclusio, EasyPass, SportUp5 i Pet Travel Advisor Solutions.

Digitalizacija, Data centar i 5G

Kada se osvrnemo na Hi-Tech sektor u Srbiji, kraj 2021. godine obeležilo je puštanje u rad prve Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju u Srbiji, i ona predstavlja superkompjuter poslednje generacije, visokih performansi, spreman da obradi veliku količinu podataka u kratkom vremenskom periodu. Ovaj Data centar u vrednosti od 55 miliona evra prostire se na 14.000 kvadratnih metara i izgrađen je za manje od godinu dana.

Zahvaljujući obradi podataka u superkompjuteru moći će da se prate promene do kojih će dolaziti u narednih 10 godina u oblasti životne sredine, ali i da se oceni kvalitet zemljišta, njegova ph vrednost, šta može da se seje i kada, kako da se navodnjava. Kako je istaknuto, srpski IT sektor učestvuje u BDP-u zemlje sa više od 9,2 odsto, a suficit od izvoza i uvoza u IT sektoru biće veći od milijardu evra.

U prošloj godini najavljeno je da će u 2022. početi aukcija frekvencijskog spektra za 5G mrežu, što će, kako je saopšteno iz Ministarstva telekomunikacija, dati prelomni doprinos razvoju savremenih industrija u Srbiji.

Već nekoliko godina unazad govori se o digitalizaciji u Srbiji, čiji je cilj ušteda vremena i efikasnije obavljanje administrativnih poslova. Trenutno kod nas ima 197 lokalnih institucija koje pružaju usluge preko portala eUprava, a najviše dostupnih usliga je u okviru zdravstvenog domena, rekla je projektna menadžerka na Institutu za razvoj i inovacije Nevena Nikolić.