U zemlji čokolade sa ozbiljnom bankarskom istorijom i dalje postoji reputacioni rizik

Iako Švajcarska nije onakva kakvom je poznajemo zbog čokolade već zbog banaka, vest o tome da su iz druge po veličini švajcarske banke procureli podaci o više od 30.000 klijenata predstavlja imperativ da se kontroli reputacionog rizika pristupi na najozbiljniji način. Ovako u razgovoru za Biznis.rs profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Ismail Musabegović komentariše situaciju u toj zemlji o kojoj danas priča svetska javnost.

Naime, prema izveštajima u kojima su sadržane interne procedure Credit Suisse banke, otkriveni su detalji o više od 30.000 klijenata, među kojima ima i sumnjivih, a nemačka štampa piše i o eventualnim propustima prilikom provera mnogih klijenata.

Kako profesor Musabegović kaže za naš portal, Švajcarska je još u 18. veku uvela institut bankarske tajne koji kaže da banke mogu da ne daju podatke o klijentima, a ista regulativa je kasnije dopunjavana i potvrđivana.

„Ceo svet je otvarao račune u švajcarskim bankama upravo zbog toga što im se garantovala apsolutna tajnost podataka“, naglašava naš sagovornik, dodajući da je najnovije curenje podataka prilično veliki skandal.

A da li je u današnje vreme apsolutna tajnost nedostižan ideal? Kako u odgovoru na naša pitanja kažu iz službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, banke kao rukovaoci podacima, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, imaju obaveze poštovanja načela obrade tih podataka.

„Načelo integriteta i poverljivosti, za koje je banka odgovorna, podrazumeva da se podaci o ličnosti moraju obrađivati na način koji obezbeđuje odgovarajuću zaštitu, uključujući zaštitu od neovlašćene ili nezakonite obrade, kao i od slučajnog gubitka, uništenja ili oštećenja primenom odgovarajućih tehničkih, organizacionih i kadrovskih mera“, ističu u odgovoru.

Povreda podataka o ličnosti, pak, nastaje ako dođe do povrede bezbednosti podataka o ličnosti koja dovodi do slučajnog ili nezakonitog uništenja, gubitka, izmene, neovlašćenog otkrivanja ili pristupa podacima o ličnosti koji su preneseni, pohranjeni ili na drugi način obrađivani.

Isti zakon, inače, propisuje obaveze svih rukovalaca da preduzimaju odgovarajuće mere zaštite i bezbednosne mere, kako ne bi dolazilo do ovakvih slučajeva.

„Ukoliko se povreda podataka o ličnosti, koja može da proizvede rizik po prava i slobode fizičkih lica, ipak dogodi, banka ima obavezu da o istom obavesti Poverenika bez nepotrebnog odlaganja ili, ako je to moguće, u roku od 72 časa od saznanja za povredu“, naglašavaju iz službe Poverenika.

Takođe, ako povreda podataka o ličnosti može da proizvede visok rizik po prava i slobode fizičkih lica, banka je dužna da bez nepotrebnog odlaganja o povredi obavesti i lice na koje se podaci odnose.

Ukoliko banke, kao rukovaoci, ne poštuju navedene zakonske odredbe, rizikuju prekršajnu odgovornost u skladu sa zakonom. Posledice koje povreda ovakvih podataka može da izazove, kako kažu, mogu biti nesagledive, kako zbog narušavanja privatnosti, tako i zbog zloupotreba podataka korisnika bankarskih usluga.

Profesor Ismail Musabegović podseća da je u poslednjih 15 godina, pod pritiskom javnosti i regulatora, došlo do jačanja takozvanih complience odeljenja banaka. Ona analiziraju klijente zbog reputacionog rizika – da li su problematični ili ne i kao takvi podobni za otvaranje računa, a izgleda da je analiza ovog tipa plodno tlo da podaci – procure.

Kako kaže naš sagovornik, da biste otvorili račun banke vam traže gomilu podataka i najsitnijih detalja, i to je najčešće slučaj sa malim klijentima pred kojima je ogromna količina administrativnih poslova, a to se naročito odnosi na PET klijente (Political exposed person).

Takođe, Musabegović kaže da čak i u nekim evropskim državama, iako je to češći slučaj sa zemljama u razvoju Afrike, Azije i Južne Amerike, postoje ljudi i kompanije koji se bave nelegalnim poslovima – od klasičnog kriminala i pranja novca, trgovine belim robljem i drogom, zbog čega su sve banke jačale complience proceduru koja je u ovom slučaju izgleda zakazala.

Pored toga, on podseća i da s vremena na vreme procure različiti dokumenti koji govore o nelegalnim poslovima, poput Panamskih papira, te dodaje da se ni ovo nikako nije desilo slučajno.

Banke ili bojanke?

S druge strane, profesor kaže da se banka kao institucija bazira na količini depozita, te da joj je bolje da uzme jednog, kako ga je nazvao – „poluklijenta“ u različitim bojama: šarenog, sivog, polusivog koji ima 100, 200 miliona ili milijardu, nego da uzme 100.000 klijenata sa po nekoliko hiljada na računu.

„To je osnovni motiv banaka da te „sive klijente“ pretvore u bele ili polubele. Mi na fakultetu imamo predmet koji se zove etika. E sad, neko je nauči, a neko ne“, ističe Musabegović.

Još jedna stvar koja se tiče administracije jeste i ta da banke periodično vrše kontrolu računa svojih klijenata, naplaćujući im tu uslugu. Dakle, uprkos tome što ovo obznanjivanje podataka nije smelo da se desi, sada će klijentima biti naplaćena provera koja je izašla iz bankarske kancelarije u – etar. Dodatno, postoje i softveri koji imaju indikatore koji odmah „pale lampice“ ako se na računu dešava nešto neuobičajeno.

„Do pre nekog vremena niste mogli da očekujete da je neko pročitao nešto o vama, a sad softver ukuca vaše ime i pretraži ga svuda gde se pojavilo. Ako je nešto problematično, oni vas zovu, objašnjavaju ili vas teraju iz banke“, objašnjava profesor Musabegović, dodajući da će banke, uprkos tome, i dalje imati interes da prime kod sebe velike igrače nezavisno od boje, jer žive od velikog depozita koji su oni u stanju da ponude.

Kome se žaliti ako vaši podaci postanu svačiji?

Kada je reč o povredi prava klijenata, naš sagovornik ističe da, ukoliko klijent ima kriminalnu prošlost nema šanse da nađe pravni lek. Ukoliko je, pak, lažno optužen, onda mora da dokazuje banci da to nije tačno, što predstavlja predugačak i mukotrpan proces.

Zbog svega toga je, prema rečima profesora Musabegovića, jedan od najvažnijih rizika koji banka kontroliše zapravo – reputacioni rizik. Reputacija se, kaže, gradi desetinama i stotinama godina, a može da se sruši veoma brzo, u jednom danu, i to se odmah vidi na akcijama banke, naglašava.

I zaista, vrednost akcija Credit Suisse je u odnosu na juče pala za 3,07 odsto, a u odnosu na prethodni mesec za čak 9,55 odsto.

Naš sagovornik ističe da to za posledicu ima da se potencijalni klijenti odmah zaustave. Međutim, on dodaje da sama banka upravlja ogromnom količinom novca, tako da se ne očekuje preveliki problem, osim da će možda neko biti smenjen ili zakonski sankcionisan. Umesto kraja, profesor kaže – to je igranka bez prestanka.