Ukidanje LIBOR-a neće uticati na srpsko bankarsko tržište

Poslednjeg dana 2021. godine prestaje objavljivanje LIBOR-a i to tako što će ova referentna kamatna stopa prestati da se obračunava za britansku funtu, evropski evro, japanski jen, švajcarski franak, kao i za pojedine ročnosti koje se odnose na američki dolar, dok bi za preostale ročnosti koje se odnose na američki dolar prestanak obračunavanja bio odložen za sredinu 2023. godine, pošto je za ovu valutu vezan mnogo veći broj obveznica i kredita.

To ne bi trebalo da ima značajnijeg uticaja na bankarsko tržište u Srbiji, što u razgovoru za Biznis.rs potvrđuje profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

„Ranije je Libor imao uticaj zbog kredita u švajcarskim francima, ali oni više nisu tema. Libor na dolaru može da bude značajan, ali i to se značajno smanjilo učešćem dolarskog duga u javnom dugu, pa nas ni to ne pogađa“, kaže Grubišić.

Iz Narodne banke Srbije su saopštili da, prema podacima za oktobar 2021. godine, učešće kredita indeksiranih u evrima i kredita u evrima odobrenih privredi i stanovništvu po varijabilnoj kamatnoj stopi, a vezanih za EURIBOR, u ukupnim kreditima u deviznom znaku odobrenih po varijabilnoj kamatnoj stopi iznosi 99,8 odsto. Učešće kredita indeksiranih u američkim dolarima, japanskim jenima, švajcarskim francima i britanskoj funti, koje mogu biti vezane za LIBOR iznosi oko 0,2 odsto, pa se zbog zanemarljivog učešća kredita vezanih za LIBOR ne očekuju negativni efekti na finansijski sektor niti na klijente.

Profesor Grubišić potvrđuje da ukidanje Libora ne treba da opterećuje učesnike na finansijskom tržištu, jer nas interesuje EURIBOR, pošto je učešće evro-indeksiranih kredita u ukupnom portfoliju bankarskog sektora Srbije dominantno.

„Mi smo okrenuti ka evrozoni i za nas je referentan EURIBOR jer se tako i formira devizni kurs, evro prema dinaru. Naše banke i finansijski učesnici na tržištu posmatraju kretanje EURIBORA i našeg domaćeg BELIBORA“, zaključuje Grubišić.

Umesto LIBOR-a, kao referentna stopa će se koristiti neka od prekonoćnih kamatnih stopa (Risk free rate – RFR). Reč je u suštini o kratkoročnim kamatnim stopama koje se formiraju među bankama na bazi realno ostvarenih transakcija.

Iako su najavljeni znatni troškovi zbog prelaska sa jedne na drugu referentnu kamatnu stopu, smatra se da je on bio neminovan. Ovako uspostavljena referentna stopa će realno oslikavati stanje na finansijskim tržištima, a pritom uticati i na sigurnost potrošača u njih, nešto što su malverzacije LIBOR-om tokom godina vidno narušile.