Umesto brokera sada „finfluenseri“ savetuju milenijalce kako da investiraju

Finfluenseri su uticajni pojedinci na društvenim medijima koji koriste platforme poput TikToka i Instagrama kako bi svojim finansijskim savetima zainteresovali, pre svega, mlađu publiku. Neki finfluenseri zarađuju 500.000 dolara godišnje, što je unosnije od mnogih tradicionalnih bankarskih poslova, piše Bloomberg.

Tokom pandemije, interesovanje za finansije i investicije je naglo poraslo. Preuzimanje aplikacija za finansije poraslo je za 20 odsto, vreme potrošeno na njima poraslo je za 90 odsto, dok je interesovanje za trgovanje i ulaganje kroz aplikacije poraslo čak 135 odsto.

Najviše interesovanja za ovakav vid ulaganja pokazala je mlađa publika, koja je i najprisutnija na društvenim mrežama.

Budućnost finfluensinga zavisiće od platformi koje su već pokazale svoju opreznost u vezi sa finansijskim savetima i šemama za brzo bogaćenje. TikTok je nedavno promenio svoja pravila, uz praćenje i svih sponzorisanih postova, zbog čega su neki finfluenseri prebacili svoje video zapise na Instagram i Youtube.

Na opreznost poziva i sagovornik našeg portala, Milutin Nikolić, direktor kompanije specijalizovane za investiciono savetovanje i menadžment Hefestos capital.

„Kovanica finfluenser, koja je igra reči, moralno je problematična i 99 odsto nelegalna. Generalno, pametan čovek se time ne bavi, ne sluša ih, ne prati ih i sigurno ne ulaže svoj novac na osnovu tih saveta. Niko se nije obogatio tako što je čuo nešto na Instagramu ili TikToku, pa uložio novac i zaradio“, kaže Nikolić za Biznis.rs.

On navodi da je na svim uređenim tržištima nelegalno, a i moralno problematično, da „neko nekoga tek tako savetuje kako da uloži novac“.

„Regulator je utvrdio na koji način se postaje investicioni savetnik. Licence za ovo zanimanje imamo i mi u Srbiji i takvi stručnjaci kod nas se mogu nabrojati na prste jedne ruke, ali ni ti stručnjaci zbog nerazvijenosti tržišta nemaju dovoljno iskustva. Postoje Srbi koji rade u Njujorku i Londonu, gde su najkompleksnija tržišta, koji imaju potrebna znanja, ali ti ljudi se ne bave davanjem saveta“, istakao je Nikolić i ukazao da postoje određeni fenomeni koji su se pojavili na svetskim berzama, a koji su doprineli zainteresovanosti mlađe publike.

Nikolić kao primer navodi firme poput Robin Huda koje dozvoljavaju mogućnost da se akcije kupuju frakciono, bez minimuma iznosa, što je mnogima otvorilo mogućnost da sa malim iznosom postanu investitori.

„To su pre svega mladi ljudi i onda u svemu postoji efekat igre, gde se iz sata u sat prati šta se dešava. To jeste slično kocki, ali je još sličnije nekim video-igricama i ta stvar je psihološki izuzetno privlačna. Iz svih ovih razloga podsećam na knjigu Dostojevskog „Kockar“, a nju predlažem svakome da pročita pre nego što pomisli da sluša Instagram savete o ulaganjima na berzu. To je moj savet milenijalcima“, ističe Milutin Nikolić.

„Razmislite kojim poslom hoćete da se bavite i naučite ga. Ako hoćete da se bavite trgovinom na berzi – to je lep zanat, ali se ne sastoji od toga da pročitate nekoliko postova na Instagramu i Tik Toku i da pozajmite od najbližih 5.000 evra kako biste se obogatili na brzinu“, zaključuje naš sagovornik.