Više od 200.000 ljudi u Srbiji radi dva posla

Prema podacima Zavoda za statistiku EU (Eurostat), broj ljudi koji u Srbiji radi dva posla povećao se u periodu od 2011. do 2020. godine sa 79.000 na 210.000.

Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović kaže da bi bilo zanimljivo definisati šta podrazumeva formulacija „dva posla“ – da li su u pitanju bar dva registrovana ugovora (o radu, privremenim i povremenim poslovima, delu, dopunskom radu) u istom vremenskom periodu u Centralnom registru, ili je to subjektivna procena ispitanika u anketi?

U svakom slučaju, Zakon o radu dozvoljava različite kombinacije istovremenog postojanja i izvršavanja ugovora u radnom odnosu i izvan radnog odnosa, tako da ne iznenađuje što radnici u Srbiji te mogućnosti koriste.

“Imajući u vidu da je najveći broj „frilensera“ angažovan na takozvanom platformskom radu ili da radi za stranog poslodavca prema ugovorima koji nisu registrovani u Srbiji ili uopšte nema ugovor, rekao bih da u broju onih koji imaju dva posla frilenseri nemaju velikog udela. Njihovi poslovi se jednostavno ne vide u zvaničnoj statistici rada. Sa druge strane, trebalo bi uzeti ove brojeve sa izvesnom opreznošću ako se kao „drugi posao“ smatra preduzetnička radnja koju je pojedinac otvorio – ove radnje su često u mirovanju i ne moraju nužno značiti simultano obavljanje više poslova”, navodi Reljanović.

Naš sagovornik kaže da u Srbiji postoji jako veliki broj neregistrovane zaposlenosti.

“Između ostalog, imamo čitavu armiju od oko 500.000 ljudi koji rade bez pravnog osnova – „na crno“, čije bi uključivanje u pomenutu statistiku verovatno još uvećalo navedeni broj lica koja obavljaju dva posla. Moje mišljenje je da većina ovih ljudi svakako obavlja dva (a možda i više od dva) posla zbog izuzetno niskih zarada, odnosno naknada koje mogu ostvariti na svakom od njih”, ocenjuje Mario Reljanović.

Prosečna neto zarada za novembar 2021. godine je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 69.136 dinara. Polovina zaposlenih je mesečno radila za manje od 51.782 dinara, koliko iznosi takozvana medijalna zarada.

“Ako imamo u vidu da je medijana zarade i dalje oko 20.000 dinara niža od prosečne potrošačke korpe – da ne pominjemo nekoliko stotina hiljada neregistrovanih radnika koji najčešće ostvaruju zaradu blizu minimalne ili ispod minimalne – realno je pretpostaviti da se sve veći broj ljudi odlučuje na dopunske poslove kako bi mogli sebi i svojim porodicama da priušte dostojanstven život”, kaže naš sagovornik.

Često zbog mogućnosti dodatne zarade zaposleni u Srbiji rade na osnovu ugovora koji im ne pružaju nikakva prava iz radnog odnosa. Ovde se pre svega misli na autorske, kao i ugovore o privremenim i povremenim poslovima.

“Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova prema svojoj prirodi „simulira“ radni odnos kada je reč o obavezama i odgovornostima radnika, ali oni istovremeno praktično ne poseduju nijedno pravo iz radnog odnosa. Zbog toga je veoma popularan kod poslodavaca i zasigurno najčešće zloupotrebljen vid radnog angažovanja suprotno zakonskim ograničenjima”, ističe Mario Reljanović.

A ograničenja u Zakonu o radu nisu jasno postavljena – pojedinac koji nije zaposlen može biti angažovan na ovim ugovorima bez ograničenja radnog vremena (iako iz same prirode ugovora proističe da bi radno vreme trebalo biti ograničeno istovetno kao kod radnog odnosa), dok zaposleno lice sa nepunim radnim vremenom može biti angažovano samo za razliku do punog radnog vremena. To znači da pojedinac može imati više ugovora o privremenim i povremenim poslovima istovremeno, do punog radnog vremena.

“Uz ove ugovore radnik može imati i neograničen broj istovremenih ugovora o delu ili autorskom delu, jer poslodavac ne može zaključiti ovaj ugovor za obavljanje poslova iz njegove delatnosti – drugih ograničenja praktično nema, a i ovo ograničenje se često krši, odnosno veoma široko tumači. Drugim rečima, moguće su najrazličitije kombinacije ovih ugovora, pa se tako može desiti da neko radi 50 odsto radnog vremena u radnom odnosu, 50 procenata po PP ugovoru, a da zaključi u istom periodu i jedan ili više ugovora o delu ili autorskom delu – i na taj način se pojavljuje kao radnik kod nekoliko poslodavaca istovremeno”, objašnjava stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.