Za izlazak iz teške ekonomske situacije mladima potrebno više od 100 evra

Mladi u Srbiji imaju rok do 30. januara da se prijave za pomoć države u vrednosti od 100 evra. Pravo na ovu vrstu podrške ima starosna grupa od 16 do 29 godina, a do sada se na sajt Uprave za trezor prijavilo 968.000 osoba koje ispunjavaju uslove za dobijanje sredstava.

Veliki broj prijavljenih govori u prilog tome da mladi u našoj zemlji žive u teškoj ekonomskoj situaciji. To su za Biznis.rs potvrdili i iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).

“Skoro dve od tri mlade osobe ne zarađuju. Iako je veliki broj mladih koji ne zarađuje i dalje u sistemu obrazovanja, značajan je broj onih koji ne zarađuju dovoljno, te im je ovakav vid podrške značajan. Prema rezultatima analiza iz 2021. godine, najveći broj mladih – 78,2 odsto smatra da se sa primanjima ispod 80.000 dinara mesečno ne može pristojno živeti, a u realnosti tek 7,2 odsto mladih zarađuje više od toga, što govori o tome koliko je ova grupa ekonomski zavisna i u poziciji da ne može svoje potrebe da ostvari od sopstvenog rada”, navode iz KOMS-a.

Pomoć od 100 evra, koliko će dobiti svaki pojedinac, kratkoročna je mera koja prema rečima naših sagovornika neće rešiti ekonomske probleme mladih na duge staze.

“Mladima ova pomoć znači toliko da mogu da podrže neki svoj tekući trošak. Ona suštinski ne može da utiče na unapređenje trenutnog položaja mladih u Srbiji i na njihovu ekonomsku stabilnost. Istraživanja koja KOMS od 2017. godine redovno sprovodi pokazuju da se mladi teže snalaze zbog neusklađenosti obrazovnog sistema i tržišta rada, ali i zbog manjka radnog iskustva, usled čega se i teže zapošljavaju, naročito po prvi put. Mladi dominantno veruju da ne mogu pristojno živeti od svoje plate”, ističu iz KOMS-a.

Prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u 2021. godini, čak svaka deseta mlada osoba radi za mesečnu naknadu koja je na nivou minimalca ili možda i niža. Tek oko 18 procenata mladih ima zaradu veću od prosečne plate.

“Na osnovu kontinuiranog praćenja trendova u zapošljavanju mladih možemo i da zaključimo da se najteže zapošljavaju mladi iz regiona Centralne i Zapadne Srbije, jer su više od trećine nezaposlenih mladi upravo iz tih regiona”, kažu iz KOMS-a.

Kratkoročne mere poput aktuelne državne pomoći od 100 evra neće koristiti mladima pri zaposlenju, što je trenutno najveća boljka onih koji posle završene škole ulaze na tržište rada.

“Neophodno je raditi na tome da se ovoj temi pristupa sistemski. Ohrabruje najavljeno uvođenje i primena Garancija za mlade, programa koji se primenjuje u državama članicama Evropske unije i koji osigurava da mladi ne budu duže od četiri meseca van sistema obrazovanja ili radnog odnosa. Krovna organizacija mladih Srbije će zato zagovarati da se razvoj i primena ovog programa prioritizuje”, ocenjuju iz ove organizacije.

Naši sagovornici dodaju da bi se donošenjem kvalitetnog Zakona o radnim praksama olakšala tranzicija iz obrazovanja na tržište rada, što je jedan od ključnih problema u oblasti nezaposlenosti mladih. U prilog tome koliko je takva inicijativa neophodna govori podatak da tranzicija od škole do prvog stabilnog i/ili zadovoljavajućeg posla u Republici Srbiji traje veoma dugo, skoro dve godine (23,4 meseca).