Za plasman na kinesko tržište neophodna reorganizacija srpske privrede

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine trebalo bi da stupi na snagu tokom 2022. godine. Uskoro se očekuje finalizacija posla Radne grupe za pripremu nacrta ovog dokumenta, a kako je ranije istaknuto iz Ministarstva finansija, Kina je najvažniji trgovinski partner naše zemlje u Aziji.

Robna razmena između dve države u poslednjih deset godina beleži konstantan rast. Naime, od 2012. do 2021. godine izvoz Srbije u Кinu povećan je 152 puta. U prošloj godini vrednost izvoza dostigla je skoro milijardu dolara, ali je i uvoz iz Кine dosta povećan.

U javnosti se naglašava značaj sklapanja Sporazuma o slobodnoj trgovini i daljeg jačanja trgovinskih veza sa Kinom, posebno za poljoprivredne i prehrambene proizvođače, vinare i vinogradare.

Prema ranijem dogovoru najviših zvaničnika dve zemlje, Sporazum podrazumeva uvoz i izvoz većine proizvoda bez carina. To će biti značajan benefit, imajući u vidu da carina za veliki broj prehrambenih proizvoda koji se izvoze u Кinu iznosi od 10 do 35 odsto.

„Sporazum je dobar potez, ali neće doneti nikakve koristi ukoliko se mi u Srbiji ne reorganizujemo. Treba napraviti celu infrastrukturu koja je neophodna da bi se mogao obavljati ozbiljan izvozni posao“, kaže za Biznis.rs advokat i stručnjak za geopolitičke odnose Branko Pavlović.

On se otvoreno zapitao – da li se može očekivati da vlasnik 15 hektara zemlje ima svest da realno sagleda svetska tržišta? Koristeći poređenja sa ranijim vremenima, Pavlović predlaže da se uz pomoć relevantnih institucija ponovo pokrene ideja nekadašnjeg Genexa.

„Ukoliko je izabrani put veletrgovina onda je neophodno uspostaviti neku veliku državnu firmu koja je dovoljno moćna i kadrovski opremljena znanjem da uopšte može usmeravati proizvođače“, napominje naš sagovornik.

Pavlović čitav sporazum vidi kao ustupak našoj zemlji kako bi se srpskoj privredi obezbedio izvoz na kinesko tržište.

„Mi inače vrlo malo izvozimo u Kinu i to je pokušaj da se obore carine uvoza na kinesko tržište ne bi li se podstakla neka privredna aktivnost. S druge strane, carine na robe i usluge koje oni imaju prilikom uvoza ovde Kinezima ne predstavljaju nikakav problem u smislu smanjivanja njihovog prisustva na našem tržištu“, ocenjuje on.

Problem konkurentnosti srpske privrede na velikim tržištima su količine koje naše kompanije mogu da ponude.

„Kinezima je naravno najzanimljivija naša prehrambena industrija, zatim neke oblasti IT sektora, bez obzira na jačinu Kine u ovoj oblasti. Problem je u tome što mi imamo male količine za ovakvo tržište, a bankarski sektor nije u stanju da prati takve zahteve. Nemamo finansijske mehanizme kojima bismo mogli da objedinimo naše proizvodnje i nekako na taj način plasiramo robu. Tako smo oslonjeni na nekoliko naših velikih kompanijskih sistema koji su u ovom trenutku jedini sposobni da ponude količine koje u ovom trenutku ima smisla izvoziti u Kinu. Time se otvaraju mogućnosti, ali izuzetno mnogo moramo da radimo da bismo bili u stanju da ozbiljnije nastupamo ne samo na kineskom, nego na bilo kom drugom tržištu“, zaključuje Branko Pavlović.